Ćelija

Ćelija – osnovna jedinica građe živih organizama

Sva živa bića na planeti sastavljena su od ĆELIJA.

ĆELIJA JE OSNOVNA JEDINICA GRAĐE I FUNKCIJE SVIH ŽIVIH BIĆA.

One su veoma različite po veličini, obliku i funkciji koju obavljaju, ali sve imaju isti zadatak da obavljaju životne procese.

Robert Huk je pod mikroskopom (koji je sam napravio) posmatrao tanke listiće plute. Primetio je da je sačinjena od komora koje liče na saće koje prave pčele. Tada ih je nazvao ćelije. Kasnije se ispostavilo da je to osnovna jedinica građe živog sveta.

Po OBLIKU ćelije mogu biti četvrtaste, zvezdaste, duguljaste, ovalne, okrugle, valjkaste ili cevaste, itd.

Po veličini.
Najveći broj ćelija od koga su živi organizmi sastavljeni ne možemo videti golim okom. Ipak, postoje izuzetci… Najkrupnija ćelija je jajna ćelija – žumance u jajetu… A golim okom su vidljive i ćelije ploda limuna i narandže. To je vidljivo kada presečete limun ili narandžu.

Oblik, veličina i boja ćelija zavisi od funkcije koju u telu obavljaju i mesta gde se nalaze.

Zajedničko im je to da su ŽIVE. Imaju 3 DIMENZIJE i veoma sličnu građu.

Osnovni delovi ćelije.
Sastavljene su od ćelijske membrane i citoplazme u kojoj je smešteno jedro i organele.

ĆELIJSKA MEMBRANA

Daje ćeliji oblik i štiti je od spoljašnjeg uticaja.

Membrana je SELEKTIVNO PROPUSTLJIVA jer može da „odabere“ koje će materije pustiti u ćeliju ili iz nje.

Kroz nju se vrši razmena materija sa spoljašnjom sredinom, tačnije nešto u ćeliju ulazi ili iz nje izlazi.

CITOPLAZMA

Ispunjava unutrašnjost ćelije. Ovo je živi deo ćelije u kome se obavljaju životni procesi. Sastoji se od VODE, MASTI, PROTEINA, ŠEĆERA i MINERALNIH MATERIJA.

U citoplazmi se nalaze ORGANELE.

ORGANELE su telašca od kojih svako ima svoj oblik, građu i određenu ulogu u ćeliji.

JEDRO

Jedro je organela koja kontroliše sve ostale funkcije ćelije. Ima ulogu u deobi ćelija. Obavijeno je jedrovom membranom. Ispunjeno je jedrovom plazmom, a u njoj se nalaze JEDARCE i HROMATIN.

Jedarce je jedrova organela, a u hromatinu su zapisane osobine koje se prenose na potomstvo.

Ćelije sa organizovanim jedrom su ćelije čije jedro ima membranu. Ili ORGANIZMI SA ORGANIZOVANIM JEDROM Postoje i ćelije bez organizovanog jedra. Takvo jedro nema membranu, pa je njegov sadržaj rasut svuda po ćeliji. Ovakvu strukturu imaju ORGANIZMI BEZ ORGANIZOVANOG JEDRA.

Da li su biljne i životinjske ćelije iste?

Ove dve vrste organizama se jako razlikuju, ali njihove ćelije i ne toliko. To je bilo veliko iznenađenje za naučni svet. Dva naučnika Matijas Šlajden i Teodor Švan su istovremeno analizirali i opisali razlike i sličnosti biljne i životinjske ćelije. Ispostavilo se da su jako slične. Godine 1839. zvanično je usvojeno da su sva tkiva, a samim tim i svi organizmi izgrađeni od ćelija.

BILJNE ĆELIJE

Osim osnovnih delova ćelije: ćelijske membrane, citoplazme sa organelama i jedrom, biljne ćelije imaju još i VAKUOLU, ĆELIJSKI ZID i HLOROPLAST.

VAKUOLA

Nalazi se u citoplazmi. U njoj se skladište rezervne hranljive materije koje biljka koristi kada joj zatrebaju.

ĆELIJSKI ZID

Nalazi se oko ćelijske membrane i sačinjen je od celuloze.

HLOROPLAST

Je organela u kojoj se nalazi hlorofil. To je zeleni igment koji biljci daje zelenu boju i omogućava joj da proizvodi hranu od sunčeve energije.

ŽIVOTINJSKE ĆELIJE

Osim ćelijske membrane, citoplazme sa organelama i jedra ima i CENTRIOLE.

CENTRIOLE su organele koje učestvuju u deobi ćelije.
Hajde za početak da ceo živi svet da podelimo na jednoćelijske i višećelijske organizme.

Jednoćelijski – sastavljeni od samo jedne ćelije: ameba, paramecijum, kišna alga, itd…

Ovi organizmi su uglavnom nevidljivi bez mikroskopa, ali ih zato ima mnogo više nego svih ostalih.

Višećelijski – sastavljeni od više različitih ćelija: Ćelije kod ovih organizama se razlikuju u odnosu na funkciju koju treba da obavljaju.

Similar Posts