sveta tri jerarha

+++ Sveta Tri Jerarha

Svetitelji: Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatoust imaju svaki posebno svoj dan praznovanja u mesecu januaru i to:

Vasilije Veliki 1. januar,

Sveti Vasilije Veliki

Grigorije Bogoslov 25. januar

i Jovan Zlatoust 27. januar i 13. novembar

A ovaj zajednički praznik ustanovljen je u XI veku za vreme cara Aleksija Komnena. Jednom nasta odnekuda raspra u narodu oko toga, ko je od ove trojice najveći. Jedni uzdizahu Vasilija zbog njegove čistote i hrabrosti; drugi uzdizahu Grigorija zbog njegove nedostižne dubine i visine uma u bogoslovlju; treći uzdizahu Zlatousta zbog njegove čudesne krasnorečivosti i jasnoće izlaganja vere.

I tako, jedni se nazvaše vasilijani, drugi grigorijani, a treći jovaniti. No promislom Božjim ovaj spor bi rešen na korist crkve i na još veću slavu trojice svetitelja.

Sveta Tri Jerarha

Episkop evhaitski Jovan (14. juna) imade jednu viziju u snu, naime: najpre mu se javiše svaki od ova tri svetitelja, napose u velikoj slavi i neiskazanoj krasoti, a potom sva tri zajedno. Tada mu rekoše: „Mi smo jedno u Boga, kao što vidiš, i ništa nema u nama protivrečno… niti ima među nama prvog ni drugog”. Još posavetovaše svetitelji episkopa Jovana da im on napiše jednu zajedničku službu i da im se odredi jedan zajednički dan praznika. Povodom ovoga divnog viđenja spor se reši na taj način što se odredi 30. januar kao zajednički praznik za sva tri ova jerarha.

Ovaj praznik grčki narod smatra ne samo crkvenim nego i svojim najvećim nacionalnim i školskim praznikom.

Božanstveni Zlatoust

bio je mali rastom; imao je veliku glavu; bio je mršav i vrlo nežnog telesnog sastava; lice mu je bilo duguljasto, bledo i svetlo, oči krupne i duboke, pogled vrlo umiljat i blag; imao je veliko čelo, sa mnogo bora; po temenu ćelav; brada mu je bila mala i vrlo lepa, nešto proseda. Valja naglasiti da je svojom rečitošću i slatkorečivošću prevazišao sve mudrace i retore grčke; isto tako i dubinom i jasnoćom misli.

On je, kao niko drugi, tako sjajno i duboko objasnio i protumačio Sveto Pismo, i tako mnogo doprineo propovedi Evanđelja i uzvisio propoved Evanđelja, da bi trebalo da Hristos ponovo dođe na zemlju, da nije bilo ovoga svetitelja. Ovaj zlatorečivi svetitelj postade tako veliki svojim svetim životom i bogomislijem, da nadmaši sve vrlinske ljude. I beše on izvor ljubavi i milostivosti, sav bratoljublje i pouka.

Požive šezdeset i tri godine, i beše pastir Crkve Hristove, i otide ka Gospodu Hristu.

Sveti Vasilije Veliki

bio je veoma visokog rasta, mršav i tanak, crnomanjast i bled, jakih i gustih obrva; davao je utisak čoveka misaonog i koji bdi nad sobom. Na licu je imao nešto bora; obrazi su mu bili duguljasti, obrasli gustom kovrdžastom bradom koja je bilo dosta dugačka i proseda.

Po svome obrazovanju on je prevazilazio ne samo sve mudrace i naučenjake svoga doba, nego i one starih vremena. Jer je bio sve nauke izučio, i potpuno njima ovladao. Pa ne samo to, nego i podvižničkim životom steče božansku filosofiju, i uzdiže se do bogoviđenja.

Zbog toga bi posvećen za episkopa; pastirstvovao u Crkvi Božjoj osam godina, i prešao Gospodu svome.

Grigorije Bogoslov

bio je osrednjeg rasta, nešto bled i milolik, obrva sastavljenih, pogleda blaga; imao je bradu prilično gustu, ali ne i dugačku; bio je ćelav.

O svetom Grigoriju moglo bi se reći ovo: ako bismo zamislili čoveka koji bi bio oduhovljeni i živi stub, sagrađen od svih vrlina, onda je takav bio ovaj veliki Grigorije. Živeći svetim i svetlim životom, on dostiže takve visine bogoviđenja i bogoslovlja, da je mudrošću svojom pobedio sve u nauci i dogmatima vere. Zato je i dobio izuzetan naziv: Bogoslov.

Kao episkop upravljao Crkvom u Carigradu nekoliko godina. I kada mu bi preko osamdeset godina, on otputova iz ovoga sveta.

Similar Posts