usekovanje

Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja

Događaj koji je bio povod za uspostavljanje ovog praznika opisan je u (Mt 14, 1-13); Irod Antipa, sin Iroda Idumejca (37. p. n. e.), oženio se (drugi brak) Irodijadom, ženom svoga brata Filipa. Zbog tog nemoralnog čina, Sv. Jovan ga je bez straha izobličavao pred svima. Na rođendan Iroda Antipe, Irodijadina kći, pošto je prethodno igrom ugodila Irodu, a po nagovoru njene zle majke, tražila je od Iroda, i dobila, glavu Sv. Jovana Krstitelja. Tako je stradao veliki prorok Sv. Jovan Krstitelj. Irodijada je zakopala glavu u svom dvorcu, a telo su učenici Jovanovi sahranili u Sevastiji – stara Samarija, u Palestini.

Sveti Jovan Krstitelj

Sveti Jovan se praznuje više puta u godini: 7. jula – Ivanjdan – rođenje Svetog Jovana, 11. septembra – Usekovanje glave i 6. oktobra kada se obeležava svetiteljevo začeće.

Danas se podseća na stradanje Svetog Jovana, kome je, po naređenju Iroda Antipa, glava odsečena i na srebrnom tanjiru doneta pred njegovu pastorku, igračicu Salomu.

Prilikom proslave Irodovog rođendana, tokom pijančenja i orgijanja, Saloma je odigrala svoj ples “Sedam velova”, posle kojeg joj je Irod ponudio da traži šta god hoće.

Na nagovor majke, ona je zatražila glavu Svetog Jovana.

Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja

Sveti Jovan Krstitelj rođen je šest meseci pre Hrista (7. jula) i zato je nazvan Preteča, jer je ljude pripremao za dolazak Spasitelja.
Među ličnostima jevanđeljskim koji okružuju Spasitelja, Sveti Jovan Krstitelj zauzima posebno mesto. On je na dan Bogojavljenja u reci Jordan krstio Gospoda Isusa Hrista i zato je crkva dan po Bogojavljenju posvetila njegovom spomenu.

Sveti Jovan je primer čvrste i nepokolebljive vere, poštenja, odvažnosti i istinoljubivosti. To je i bio uzrok njegovog stradanja, jer je javno govorio o nemoralu i bludu cara Iroda, koji je živeo u grehu sa svojom snahom Irodijadom, majkom Salome.

Dan Usekovanja vernici provode u molitvi, uzdržavanju i strogom postu. Ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv.
Toga dana vernici ne slave i ne vesele se, a po mogućstvu, u ruke ne uzimaju nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo.

Usekovanje se u hrišćanskom svetu obeležava i kao dan kada je osvećena crkva koju su na grobu svetog Jovana Krstitelja podigli car Konstantin i carica Jelena.

Sveti Joakim i Ana

Usekovanje glave svetog Jovana Krstitelja

Narodna verovanja i običaji

Ovaj praznik u narodu je poznatiji kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek i Srbi ga izuzetno poštuju. Na današnji dan, ne radi se ništa od teških poslova – ni na njivi, ni u kući.

Danas se obavezno posti, a Srbi veruju i da na današnji dan ne valja ni jesti ni piti išta crveno, jer to podseća na prolivenu Jovanovu krv. Danas ne valja ni uzimati nož u ruke. U nekim krajevima vodi se računa i da deca na današnji dan nikako ne jedu crveno voće i povrće – paradajz, crvene jabuke…
Crven končić…

Posebno je interesantno verovanje u istočnoj Srbiji gde se veruje da na ovaj dan čak treba skidati i crveni končić sa ruke, koji prema sujeverju onome ko ga nosi, ostalim danima – donosi sreću! Naime, prema ovom verovanju nikako ne smete ostaviti crveni končić vezan, jer će vam od ovog dana sve “ići naopako”!

Similar Posts