Kad leptirići nestanu

U ranu zoru, kada je čitav svet sumoran i pospan, ugnezdim se u njegove grudi, udahnem njegov miris pre nego što ponovo odlutam u snove.

Poljupci nisu više tako strastveni i romantični kao nekada. Ali sada ih je više. Tu su hladni poljupci od sladoleda, lepljivi poljupci od marmelade tokom doručka. Tu su i “idem na posao” poljupci i “još samo jedna pusa za put” poljupci. Tu su pospani jutarnji poljupci koji vas bude bolje od svakog alarma. Ima li lepšeg načina da se započne dan od usana na usnama?

Poljupci za laku noć, poljupci koji kažu “drago mi je što baš tebe ljubim, a ne nekog drugog”, ili “kako si ti divan sa životinjama”.

Tu su i kratki cmokovi u samoposluzi između rafova. Kada je sve oko vas užurbano i glasno, naginjete se jedno ka drugome, tražite se, pronalazite jedno drugo. Kada umesto da cenite svoju slobodu i njemu dajete njegovu slobodu i prostor, vi zajedno bivate slobodni jedno sa drugim i najlepše vam je kad se jedno uz drugo pripijete i premostite zagrljajem prostor koji vas razdvaja.

Ne šaljete više poruke u kojima izjavljujete ili potvrđujete svoju ljubav jedno drugome svaki čas. Ljubav se sada podrazumeva. Od romantičnih izliva ljubavi sada ste uznapredovali na nivo internih šala vezanih za život koji zajedno gradite.

Razmenjujete međusobno poglede čuđenja, negodovanja, oduševljenja u javnosti – imate vaš mali svet naspram onog spoljašnjeg.

Veza nije bajka. Nije vatromet i fanfare. Barem to prestaje da bude nakon početka.

Umesto toga, veza je tihi ritam ljubavi i brige. Ona nije vatra koja prži u tvojoj duši, već plamičak koji te greje dok udobno smešten toneš u san.

I ja to volim.

Hvala sajtu: besnopile.rs

Similar Posts