Mame su stub društva
I dok su one i spremačice i kuvarice i čistačice, i frizerke, i sudije, i vozači i komercijalisti, psiholozi i ljubavnice, često budu kritičkim okom gledane jer novac sa njihove strane u kuću nikako da pristigne.
Ima li rešenja, kako da nam ove mame koje su pravi misionari i koje neprocenjiv doprinos daju za dobro budućih generacija budu kao takve i prepoznate a ne omalovažavane?
Jako je važno napraviti svoje mesto van kuće koje bi na neki način napravilo još veću želju da se u nju vratimo. Postoje i super-super mame koje možda u svojim glavama projektuju ovo mesto i nadaju mu se, ali je mali broj njih koje će za ovako nešto imati sreće.
Za početak prepoznajmo ih kao radnice. Imajmo na umu da neumorno rade bez platne liste ne zato što ne cene dovoljno sebe, već zato što stavljaju tuđi život ispred svog.
Iako postoje ljudi kojima ova osobina nije baš najpozitivnija, još uvek je na listi, na samom vrhu najpleminitijih i nemojte nikada posumnjati u to.
A posle mnoštva godina ove mame nam poklanjaju svoja čeda izvedena na pravi put upakovana u poklone sa nevidljivom etiketom: “Paket koji nam daje zdrave i efikasne ljude, na koje ćemo svi moći da računamo i onda kada nam je najteže”.
S. Josić Autor knjige “…Biram da budem mala”
