Normalan, nenormalan ili lud
Na svakom koraku neko nekoga procenjuje i ocenjuje kao normalnog ili nenormalnog ili ludog (navodnici su očigledni). Tako proizvoljne kategorije, a u širokoj upotrebi. Svako prema svojim kriterujumima i definiciji, a dimenzije čoveka se negde u procesu etiketiranja izgubiše.
Da, odgovorni smo za sebe, za svoj rast i razvoj. Samo sami sebe možemo da menjamo. I, naravno da kao članovi društva podležemo sankcijama ako ugrožavamo život i prava drugih. I to je u redu.
Međutim, mi često ne preuzimamo odgovornost, već krivimo sebe i druge i to često ide dotle da krivimo sebe što smo ljudi. Što imamo emocije (čitav dijapazon emocija), stidimo se što ulazimo u određena psihološka/emocionalna stanja.
12 pravila za zaštitu kože od sunca
Mi krijemo ono suštinsko sto pripada ljudima i želimo da negiramo sopstvenu dualnu prirodu. I u tom neprihvatanju onoga što je inherentno ljudskom rodu, gubimo sebe i postajemo nešto što zaista ne želimo.
Koliko je samo uslova potrebno da se ispuni za optimalan razvoj? I previše. Skoro svako od nas je imao neku razvojnu traumu i nećemo ih zalečiti ako se pravimo jaki i stidimo ranjivosti i osuđujemo naše najjače adute, naš ljudski potencijal.
Normalan, nenormalan ili lud
Ljutnja, bes u sebi sadrže snagu i nadu da nešto možemo da uradimo, promenimo u vezi stvari koje nam ne odgovaraju. Međutim, nekada je potrebno odustati od nade, i ući u tugu, a taj korak često uopšte nije lak.
Odustati od stvari na koje više ne možemo da utičemo, prihvatiti “neprihvatljivo”, prihvatiti gubitak koji treba prežaliti. To je proces koji svi moramo da prođemo kako bismo se uspešno nosili sa životom i frustracijama koje će neminovno dolaziti.
Nađa Šarenac psihoterapeut