Božić Bata je bio u Srbiji svetinja do II svetskog rata
Dolaskom komunizma smo uvezli ime Deda Mraz od Rusa… Sve rusko je dobro i veliko… do Staljina… do Hruščova… do Putina… Rusko ime je Ded Moroz.
Pošto Evropa i Svet sve imaju bolje uz ovaj kapitalizam, koji će kod nas vazda biti u povoju, prihvatamo Deda Mraza – Koka Kola ga obukla u crveno belo, a pokloni što veći, skuplji, sjajniji… Idealni za gajenje neumerenosti kod dece i lečenje kompleksa kod roditelja.
On nastaje u 19. veku. Popularna dečija božićna pesmica glasi “Božić, Božić bata, na vrata od zlata…”.
Izvorno, mali Bog, Božić, stiže spolja, trupće, stresajući tako sneg sa nogu, odnosno bata (od bat koraka; batati, koračati, stupati). Ne znajući značenje reči “bata” (trupće), deca su to „Božić bata” iz pomenutog stiha razumela kao da se radi o nekom dobrom “bati”, koji im donosi poklone.
On ima tamnu šubaru i kožni gunj, a na ramenu jutani džak, pun raznih poklona: drvenih igračaka, suvih šljiva, oraha, pletenih prsluka, ili kapa…
Dolazio je na saonicama ili kočijama i deca kad bi čula praporce znala bi da je blizu Bata a i njihovi pokloni.
Deca ga najviše vole jer on donosi poklone dobroj deci, onoj koja su slušala roditelje (između redova čitajte, SVOJ DECI, jer je opšte poznato da nema loše dece).
Jedno je sigurno, dobra deca i dobri roditelji imaju zašto da se raduju:)
