Ona je kao i mnoge vrste povrća, stigla u naše krajeve odavno i izdaleka. Pradomovina joj je Meksiko. Prvo pominjanje bundeve potiče od Kolumba 3. decembra 1492. godine. Bez obzira na klimatske razlike brzo se odomaćila u Evropi, tako da danas možemo uživati u specijalitetima od bundeve po nekoliko meseci godišnje.
Bundeva je namirnica male kalorijske a značajne nutritivne vrednosti, zahvaljujući obilju vitamina (a posebno provitamina A), minerala (najviše kalijuma) i biljnim vlaknima preko potrebnim za pravilan rad creva.
Bundeva se lako i brzo vari, deluje umirujuće a ujedno reguliše probavu. Dobro se kombinuje sa jabukom, puterom, cimetom, medom…
Treba koristiti i seme bundeve (golica), kao dobar izvor gvožđa i kalcijuma.
Muku mučite sa celulitom? Jedite često bundevu i efekat krema koje uporno utrljavate u kožu biće udvostručen! Zato što je bundeva dragocen izvor kalijuma. Sto grama bundeve sadrži 240 miligrama ovog dragocenog minerala koji pomaže izbacivanje viška tečnosti. I ne samo to: kalijum je dragocen i za osobe koje se bave sportom pošto blagotvorno deluje na mišiće.
Od mesa sirove bundeve možete da pripremite sve – od predjela, glavnih jela, do slatkih ili slanih jela.
Produžava osećaj sitosti i tako smanjuju rizik od nepotrebnog unošenja viška kalorija u slučaju napada gladi (Preporuka za žene koje noću “mami” svetlost frižidera:)).
Bundeva se, zahvaljujući svojim sastojcima koji utiču na regulaciju lojnih žlezda, odavno koristi za umirenje upaljene kože lica.
