Godine su samo broj. Telo stari, ali duša ostaje mlada.
Malopre sam pročitao tekst o ženi od 72 godine koja je osetila žmarce kada je ugledala čoveka koji joj se svideo. Da, dobro ste čuli – žmarce! Taj njen gest izazvao je divljenje među okupljenima, kao da su prisustvovali nekom čudu.
Šta je tu tako čudno?
Ljudi često misle da su emocije poput zaljubljenosti i uzbuđenja rezervisane isključivo za mlade. Kao da sa godinama te emocije blede, a jedino što ostaje su reuma i sećanja na neka davna vremena. Ali, u stvarnosti, ove priče o bakama i dekama nisu ništa drugo do priče o savršenoj normalnosti.
Setimo se naših tinejdžerskih dana. Za nas su tada ljudi od 40 godina bili već stari. Dovoljno stari da se zabrinemo kada smo mislili o tome kako ćemo izgledati i osećati se u tim godinama. Ali, kako starimo, ta granica „starosti“ se pomera. Sa svakom novom godinom, sve više uviđamo koliko smo imali zabluda o ljudima u godinama, njihovim potrebama, talentima i vrednostima.
Jednom sam se našao u društvu sa prijateljima na rođendanskoj proslavi jedne naše bake, gospođe od nekih 80 godina. Svi smo očekivali mirnu večeru uz priče iz prošlosti, ali avaj, baka je izvadila gramofon i počela da igra uz ritmove muzike iz svojih mladih dana. U tom trenutku, shvatio sam da telo stari, ali duša ostaje mlada. Ta baka nije igrala zbog nostalgije, već zbog čistog uživanja u trenutku.
Sećam se i svog komšije koji je sa 75 godina odlučio da nauči salsu. Svi smo ga gledali sa blagom sumnjom, ali on je bio uporan. Na kraju, ne samo da je naučio plesne korake, već je osvojio i srce jedne učiteljice plesa. Naravno, i tada su se svi čudili, jer, zaboga, zar stari ljudi ne bi trebalo da sede kod kuće i gledaju televiziju?
Istina je da je percepcija starosti nešto što sami stvaramo i menjamo. Naša društvena očekivanja često ograničavaju razumevanje pravih sposobnosti i emocija starijih ljudi. Smatramo da su žmarci, leptirići u stomaku i osećaj uzbuđenja nešto što prolazi sa godinama, ali stvarnost je sasvim drugačija. Telo možda stari, ali neke lepe emocije ostaju u nama zauvek mlade.
Možda bi trebalo češće da se podsetimo na to da godine donose mudrost i iskustvo, ali ne oduzimaju one osnovne ljudske emocije koje nas čine živima. U suštini, godine su samo broj, dok je srce ono što zaista određuje našu mladost.
Dakle, sledeći put kada čujete za neku „staru“ osobu koja oseća žmarce, ne čudite se. Setite se da je to samo još jedan dokaz da su prave emocije večne. I ko zna, možda ćete i vi jednog dana, u godinama za koje sada mislite da su daleke i stare, osetiti iste te žmarce kada ugledate nekoga ko vam se sviđa. I to će biti savršeno normalno.
Goran Janjić, Hipnoterapeut
