Kako da osvežite brak
A, ne, ti ćeš na tu stranu, neću da me žulja slavina.
Uglavnom, ko god da je smislio one “osvežavajuće” savete, dabogda nikad ne izašao iz kade!
Ovde prave mnogo male kade, ne može čovek sam da se čestito opruži a kamoli nas dvoje. Okreni, obrni, neće. Da sam žena od gume, ne bi’ se namestila. Muke Tantalove.
Pet puta me molio da izađemo. Na kraju jedva nekako stadosmo i to tako što sam mu bila okrenuta leđima. Gde je tu romantika, ako ne možemo da se gledamo u oči? Al’ ajde, barem će leđa da mi opere.
– Vino… – reče u jednom trenutku. – Zaboravili smo vino.
– Neka smo. Nema tog vina zbog kog bi’ sad ustala.
– Jesi sigurna da se neće nešto zapaliti od onih sveća? Jesi sklonila acetone, vatice, one zapaljive stvarčice…? Nemoj vatrogasci da nas vade iz kade.
– Sve sam sklonila…. Hoćeš da mi opereš leđa…?
– Odmah, vaše visočanstvo. Pomeri se malo napred, slavina mi je upravo probila plućno krilo. I ne vrti se toliko, sve ćeš poplaviti.
– Mmmmm…. kako to prija… nemoj toliko da pritiskaš, nije ti to šoferšajbna, to su moja leđa, dušo…. I slobodno stavi malo kupke…
– Ne treba kupka, ovaj sunđer odlično peni.
… Koji sunđer…?
– Pa ovaj… plavi, što…?
– Plavi peni zato što sam plavim ribala kadu! Plavi je za kadu, sto puta sam ti rekla!!!
– Kako sam mogao da znam? Piše li na njemu “za kadu”…?! Uostalom, šta se buniš, skinuo sam ti sav kamenac…
– Ha ha ha, kako si ti duhovit, evo, umreću od smeha.
Mislim da u onom tekstu nisu pominjali kamenac. Ni telefon koji je besomučno zvonio. Ni bojler koji se ispraznio nakon deset minuta, pa sam drhtala k’o siroče. Ni sveće koje su se pokrivile, ni vosak koji se slivao niz veš mašinu. Ni upalu bubrega u najavi.
Da zlo bude veće, u jednom trenutku smo ostali u potpunom mraku. U pokušaju da se okrenem, uspela sam nekako da ga zveknem laktom u glavu.
