A onda se u komšiluk doselio Konrad i prijateljstvo biva stavljeno na probu. Konrad ima psa, voli cveće i čini sve mogućim. Ume da popravlja sve po kući i ne ostavlja nered za sobom, za razliku od Bendžamina. Nedostaje mu more, kraj kog je živeo i pas koji mu je pravio društvo pre nego što je povredio nogu.
I, kako to u životu biva, dve sasvim različite osobe zauzele su jednak komad srca istoj osobi. Kornelija je srećna, jer je pronašla nekog sličnog sebi.
Knjiga je nominovana za nagradu Finlandija junior, kao i za nagradu za dečju književnost udruženja školskih biblioteka, jer su mladi čitaoci shvatili da je ovo knjiga koja se bavi pitanjima svakodnevnog života. Svako može da zaroni u nju i oseti priču svojom, a najveća njena vrednost je što slavi radost života i značaj sitnica u njemu, uprkos početnoj usamljenosti.
Ovo je knjiga interesantna svim uzrastima, jer svako može da postavi pitanje, kao da je reč o starim znancima: ,,Kako su nam Konrad i Kornelija?” I svako oseća i zna da, bez obzira na godine, nikad nije kasno za sreću.
