16. novembar
1940 – Nemačke okupacione vlasti su izgradnjom zida potpuno izolovale geto u Varšavi od ostatka grada. Generalni guverner Poljske Hans Frank ustanovio je geto u Varšavi u oktobru 1940. U njega su Nemci saterali oko 440.000 Jevreja iz Varšave i drugih poljskih mesta kao i iz Nemačke. Desetine hiljada Jevreja tu je umrlo od gladi i bolesti, a više od 310.000 otpremljeno je u logore smrti i ubijeno. Preživeli su 1943. podigli ustanak, ali su tokom odmazde gotovo svi stradali.
Nikada mi neće biti jasna ta “psihologija žrtve”. 440.000 ljudi? Koliko vojske je njih čuvalo? Zašto se nisu pokrenuli, krenuli svi zajedno, u isto vreme? Zašto se nisu spasili?
To najbolje objašnjava Viktor Frankl u knjizi “Zašto se niste ubili”? Autor svedoči o tome da život »ne samo da ima smisao, nego ga i zadržava u svim uslovima i u svim okolnostima«, ma kako se ove čoveku činile teškim i neizdržljivim.
Namenjena svima onima koji pate, a takvih je mnogo, bolesnih, umirućih, osuđenih ili zatočenih na mnogo različitih načina. Možda zato što govori o ličnim iskustvima, predubokim da bi bila lažna, jednostavno, neposredno, prepoznatljivo – jednom rečju ljudski.
