Od ljubavi do mržnje…
Jesu li vam poznati parovi koji su posvećeni jedno drugome godinama i zatim prekinu sve lepe uspomene? Da li se i vama desilo da nekoga volite i mrzite u istoj nedelji, nekada i u istom danu?
Uzrok ovakvih iznenadnih obrta leži u CEPANJU, odnosno, SPLITING-u (engl. splitting, Frojdova kovanica). Cepanje je razvojno normalna faza koja je vezana za rano detinjstvo. Ono počinje kada je negovanje majke nedovoljno ili nedosledno, a što je potrebno da bi se detetu integrisalo postojano pozitivno gledište o njoj. Kada smo deca, da bismo se odvojili od naše majke (primarnog staratelja), moramo da shvatimo kontradiktorna osećanja ljubavi i besa kako bismo razvili kohezivan, celovit pogled o majci i nama samima. Na taj način internalizujemo slike naše majke, koje su važne i u odraslom dobu. Spliting nam olakšava time što nam odvaja voljene aspekte (“dobre”) od onih omraženih aspekata naše majke (“loše”). Kada majčinstvo nije dovoljno dosledno i postojano, dete ne može da obuhvati dobre i loše osećaje o majci. Kako bismo se sa tim lakše nosili, mentalno delimo dobru i lošu majku u dve suprotstavljene reprezentacije.
Kako spliting izgleda u partnerskim odnosima?
Moj klijent je oženio uspešnu ženu kojoj se divio zbog njene emotivne, socijalne i opšte inteligencije, a koju je varao veći deo zajedničkog života. Razlog tome je što je u trenucima lične emocionalne nesigurnosti u njoj je video moćnu figuru koja je bila poput njegove stroge, agresivne, sadističke majke. U želji da joj se približi, kako bi ublažio lični osećaj neadekvatnosti i manje vrednosti, iznova se odlučivao na prevaru. Iz straha da ne bude odbačen primenjivao je impulsivnu akciju a negirajući nastalu bol u srcu koja prolazi iz njegove ljubavi i potrebe za svojom partnerkom i povezivanjem.
Kako prepoznajemo kada se pocepamo?
Kada cepamo to utiče na nas iznutra i zbunjuje nas jer idealizujemo, katastrofiziramo, kao da pokušavamo da skupimo delove realnosti u kojoj nam fale neki delići. Cepanje narušava našu sposobnost da vidimo sebe i druge kao celovite osobe. A kada u potpunosti ne razvijemo konstantnost objekta, naša sposobnost da postanemo autonomni je ugrožena i povezuje se sa anksioznim stilom privrženosti i strahom od napuštanja. Na taj način nam stvara nemir u bliskim odnosima.
Spliting slabi našu sposobnost da zapamtimo da volimo našeg partnera i kada smo ljuti, ili obrnuto, da ne zaboravimo da nas partner zlostavlja i kada osećamo bliskost.
Od ljubavi do mržnje…
Mlada klijentkinja je odrasla u haosu sa majkom koja je često pretila svojim odlascima, pa čak i smrću. Budući da je njeno roditeljstvo bilo nedosledno, borila se dugo sa tim da prihvati i sebe i svog tada dvogodišnjeg dečka kao dovoljno dobre. Iako je donekle emotivno distanciran, uvek joj je pomagao i bio tu uz nju, čak je on bio taj koji ju je podstakao da krene na psihoterapiju. Jednog dana, kada joj je skrenuo pažnju na to što ga je zvala u toku radnog vremena kada nije u mogućnosti da se javi, ona se razbesnela pomislivši: „Kako da se oslonim i verujem ovom čoveku koji mi se ne javlja na telefon kada ga zovem!“. Ispod njenog besa su se krili duboki strahovi od napuštanja koji su proizilazili iz nesigurne i napuštajuće veze sa majkom. Kada su je pokrenuli strahovi iz detinjstva, nije mogla da se seti da je njen partner voleo i brinuo se za nju. Njen nedostatak konstantnosti objekta doveo je do pucanja, cepanja slike, i ona ga je doživljavala samo kao nepouzdanog i manjkavog. Razdvajanje pridonosi idealizaciji i obezvređivanju, zbog čega ona reaguje na svoju projekciju, a ne na stvarnost. Ona je projektovala svoju majku na svog partnera i odgovorila na svoju projekciju. Na sreću, sa terapijom je shvatila svoju preteranu reakciju i brzo se ponovo povezala sa muškarcem kojeg voli.
Nasuprot tome, nekad poričemo ili zaboravljamo na loše tretiranje u vezi kada nam partner laska ili se izvinjava. Ekstremne situacije se javljaju kod partnera zavisnika i zlostavljača koji žude da budu voljeni i da im se to kaže. Poriču zlostavljanje, veruju u prekršena obećanja o reformi i/ili prihvataju mrvice od partnera da čuju te male reči. Tvrde da vole njega „dobrog“ i mrze „lošeg“, ali zaista ne vide svog partnera kao istu osobu. Oni duboko pate zbog razdvajanja usled nerešenih unutrašnjih sukoba u odnosu sa jednim ili oba roditelja.
Od ljubavi do mržnje…
Cepanje pravi ogroman haos prilikom zabavljanja, kada se parovi ne poznaju dovoljno a prirodno su skloni idealizovanju svojih partnera. Njihova anksioznost hrani ples intimnosti sa partnerima koji ih izbegavaju. Ako imamo separacionu anksioznost, možemo pomisliti da naš dečko flertuje ili da naša devojka gubi interes. Zato se osećamo prisiljeni da često šaljemo poruke ili tražimo uveravanje. Naravno da je teško ostati emocionalno povezan sa svojim partnerom usled razdvojenosti, ali nekad možemo izazvati negativne procene koje su uvredljive, nezadovoljavajuće ili napuštajuće, koje se čine kao vrlo stvarne dok ponovo ne razgovaramo ili se vidimo. Onda shvatimo da je sve to bilo u našoj glavi dok se borimo da razlikujemo stvarnost od naše nezalečene prošlosti.
Šta možemo da učinimo u stanju cepanja:
Pišimo o svojim osećanjima, povežimo ih sa svojom prošlošću.
Napravimo popis činjenica o svom partneru/osobi/događaju koji će nam pomoći da ostanemo u sadašnjosti.
Pregledajmo popis onoga što nas odbija.
Verujmo objektivnim mišljenjima prijatelja.
Kroz terapiju lečimo svoju prošlost.
Svaka ekstremna reakcija je poziv da se vratimo sebi jer smo u splitingu. Može se desiti da je naš partner generalno brižna, pouzdana osoba, ali senke iz prošlosti nas progone, i zato je dobro da sebe podsetimo na resurse, na dobre stvari koje posedujemo u svim segmentima života.
Ukoliko ste skloni impulsivnim odlukama, idealizujete, procenjujete, kritikujete ili vam često govore da ste nepouzdani, labilni i da brzo „pucate“, budite slobodni da mi se javite.
Bojana Milosavljević
defektolog – psihoterapeut
Tekst je preuzet sa sajta lekariduse.wordpress.com
