Sveti apostol Jakov, brat Gospodnji, obeležava se 23.10. po julijanskom kalendaru, ili 05.11. po gregorijanskom
SVETI Jakov beše sin pravednog Josifa, obručnika Prečiste Djeve. Od mladosti svoje on zavole strog život: nikada nije jeo masti ni zejtina, niti upotrebljavao razna jela; živeo je samo o hlebu i vodi; takođe nikada nije pio ni vina ni drugo kakvo piće; u kupatilo nije odlazio; jednom rečju: odbacivao je sve što telu pričinjava zadovoljstvo; stalno je na telu svom nosio oštru vlasenicu; sve je noći provodio u molitvi, vrlo malo odmarajući sebe snom; od čestog metanisanja njemu se koža na kolenima stvrdnu kao u kamile; do kraja života svog bio je devstvenik.
O tome pak zašto se apostol Jakov naziva bratom Gospodnjim, bratom Božjim, postoji ovakvo predanje. Kada otac njegov Josif deljaše deci svoju zemlju od svoje prve žene, on htede da jedan deo dodeli i Gospodu Isusu, sinu Presvete Djeve Marije, koji tada još beše malo dete, ali se svi sinovi Josifovi usprotiviše tome, jedini Ga Jakov uze na svoj deo kao sunaslednika. Zbog toga se i stade nazivati bratom Gospodnjim. A postoji još jedan razlog tome. Kada se Gospod Isus Hristos ovaploti, i Prečista Djeva Bogorodica bežaše s Njim u Egipat, tada i Jakov bežaše zajedno s njima, kao saputnik Prečistoj Bogorodici i svetome Josifu, ocu svome.
Kada Božanski Mladenac Isus Hristos stiže u zreo uzrast i stade učiti ljude o Carstvu Božjem, pokazujući sebe kao istinitog Mesiju, sveti Jakov poverova u Njega. I slušajući Božansko učenje Njegovo, on se još silnije zapali ljubavlju k Bogu i stade provoditi još strožiji i pobožniji život. I Gospod naročito zavole svetoga Jakova. To se vidi iz toga što se Gospod Hristos posle dobrovoljnog stradanja Svog i vaskrsenja javio ljubljenom bratu Svom Jakovu odvojeno od drugih apostola. To spominje apostol Pavle, govoreći: Potom se javi Jakovu, pa onda svima apostolima (1 Kor. 15, 7).
Sveti apostol Jakov, brat Gospodnji
Videći pravedno i bogougodno življenje Jakovljevo, svi nazivahu svetog Jakova pravednim, i on bi uvršten u Sedamdesetoricu apostola. Od samoga Gospoda Hrista on bi postavljen za episkopa i naučen sveštenoradnji; i njemu prvom episkopu i pastiru bi poverena novoprosvećena crkva Jerusalimska.
Rukovođen Svetim Duhom, sveti Jakov prvi sastavi i napisa svetu Liturgiju, koju kasnije skratiše zbog nemoći ljudskih, najpre sveti Vasilije Veliki, pa zatim sveti Jovan Zlatoust. Pasući u Jerusalimu stado Hristovo, sveti Jakov svojim učenjem obrati k Bogu mnoge Jevreje i Jeline i nastavi ih na pravi put. A napisa on svima dvanaest kolena Izrailjevim Sabornu poslanicu, ispunjenu bogonadahnutog i dušekorisnog učenja, kojom se ponooi sva Crkva Hristova poučavajući se veri i dobrim delima. Zbog vrlinskog života sveti Jakov uživaše veliko poštovanje kod svih, ne samo kod vernih, nego i kod nevernih: jer i sami prvosveštenici Jevrejski, koji su samo jednom u godini ulazili u Svetinju nad Svetinjama, ne branjahu svetome Jakovu da često ulazi tamo i moli se.
Videći njegov čist i besprekoran život, oni mu zbog toga čak i ime promeniše, i prozvaše, ga Obli ili Ofli, što znači: “ograda, utvrđenje ljudima”, ili: “pravedniji od “svih”. Sveti Jakov ulažaše u Svetinju nad Svetinjama ne samo danju nego i noću, i padajući ničice na zemlju, sa suzama prinošaše Gospodu molitve za sav svet. I sav narod ljubljaše Jakova zbog svetosti njegove; a mnogi od starešina jevrejskih verovaše učenju njegovom, i svi ga s nasladom slušahu. I mnogo naroda sticaše se k njemu: jedni, da slušaju njegove pouke; drugi, da se dotaknu skuta od haljine njegove.
Sveti apostol Jakov, brat Gospodnji
U to vreme prvosveštenikom jevrejskim postade Ananije. Videći da sav narod pažljivo sluša učenje Jakovljevo, i mnogi se obraćahu ka Hristu, Ananija i s njim književnici i fariseji stadoše se iz zavisti gnjeviti na svetitelja i kovati planove kako da ga ubiju. I dogovoriše se oni da mole svetog Jakova da svojim poučenjem odvrati ljude od Hrista; ne pristane li da to uradi, onda da bude ubijen.
Međutim približavao se praznik Pasha, i mnoštvo naroda se sa svih strana sticaše u Jerusalim na praznik. Carski namesnik Fist, koji izbavi apostola Pavla iz ruku Jevreja i posla u Rim, već beše umro, a njegov zamenik još ne beše poslat iz Rima. Koristeći se time, književnici i fariseji okružiše u hramu svetoga Jakova, i govorahu: Molimo te, pravedniče, da u dan praznika Pashe, na koji se odasvud sleglo mnoštvo naroda, izgovoriš narodu pouku, odvraćajući ih od Isusa, kojim se mnogi prelastiše smatrajući Ga za Sina Božijeg.
Ubedi ih da se ostave te zablude: jer te svi mi poštujemo, i sa celim narodom slušamo; svi smo mi tvrdo ubeđeni da ti istinu govoriš i zastupaš, i ne gledaš ko je ko; stoga usavetuj narod da se ne prelašćuje Isusom Raspetim. Molimo te, stani na visokom krovu hrama, da bi te svi mogli videti i čuti, jer, kao što vidiš, na praznik se sabralo mnogo ljudi, kako iz Jevreja tako i iz drugih naroda.
Rekavši to oni uzvedoše svetoga Jakova na krov hrama, i gromko povikaše k njemu: O, pravedniče! svi smo dužni da ti verujemo. Evo, ovi ljudi su u zabludi idući za Isusom Raspetim. Zatim nam reci iskreno, što ti sam misliš o Isusu. – Na ovo Svetitelj odgovori gromkim glasom: Što me pitate o Sinu Čovečijem, koji dobrovoljno postrada, bi raspet i pogreben, i u treći dan vaskrse iz mrtvih? On sada sedi na nebesima s desne strane Višnjega; i opet će doći na oblacima nebeskim da sudi živima i mrtvima.
Slušajući od Jakova takvo svedočanstvo o Isusu Hristu, narod se veoma obradova, i svi jednoglasno uskliknuše: Slava Bogu! Osana Sinu Davidovu!
Sveti apostol Jakov, brat Gospodnji
Tada fariseji i književnici rekoše: Rđavo uradismo što dozvolismo Jakovu da govori o Isusu, jer se narod još većma pomete.
I razjarivši se od zlobe, oni rinuše svetoga Jakova sa krova na ustrašenje svima, eda narod od straha ne bi verovao rečima svetiteljevim. I pri tome silno vikahu: O, o! i pravednik se prelasti! – Pavši sa krova, sveti Jakov se silno povredi; no još živ, on se podiže na kolena, i pruživši ruke svoje k nebu, moljaše se govoreći: Gospode, oprosti im ovaj greh, jer ne znaju šta čine. – A fariseji stadoše bacati kamenje na njega i nanošahu mu rane. Međutim jedan čovek iz roda Rihavova uzviknu: Prestanite! šta radite? pravednik se moli za vas, a vi ga kamenjem zasipate?
Utom jedan čovek sa pirajkom u rukama polete na svetitelja i tako ga silno udari po glavi, da mu sav mozak prosu na zemlju i u tim mukama sveti Jakov predade duh svoj Gospodu.
Sveto telo njegovo bi pogrebeno u blizini hrama, pri čemu verni gorko oplakivahu pravednika.
Sveti Jakov episkopstvovao trideset godina u Jerusalimskoj crkvi, a beše mu 66 godina kada postrada za Hrista Gospoda, kome sa Ocem i Svetim Duhom čast i slava kroza sve vekove. Amin.
