Priča o sejaču i semenu.
Seme je reč Božija.
Kad seme padne pored puta to su oni koji slušaju a potom dolazi nepomenik i uzima reč iz njihovog srca da ne veruju i da se ne spasu.
Kad seme padne na kamen to predstavlja one koji čuju reč i primaju je sa radošću, ali korena tu nema pa neko vreme veruju a onda u vremenu iskušenja otpadnu od vere.
Seme koje padne u trnje – to govori o onima koji čuju reč ali živeći u brigama, bogatstvu i slastima ovoga života bude kod njih reč ugušena i tu onda nema ploda.
A seme na dobroj zemlji – to su oni koji čuju reč i čuvaju je u dobrom mi čistom srcu. U trpljenju oni donose rod.
I onda bude novo seme i nova setva koja nastavlja život.
Hristos nam je ispričao priču o sejaču. Seme je reč Božija a prvi sejač je Bog, zatim su sejači svi oni koji reč Božiju prihvate na pravi način, ona kroz njih donese plod i novo seme spasa čoveka i čovečanstva.
Priča koja je inspirisala mnoge kroz istoriju, pa i genija, Van Goga.
Priča o sejaču i semenu.
Kad u najnovijoj idiotskoj modi ekoloških aktivista neko posipa slikarska remek dela, velike uzlete duha, bojom, sosovima, čorbama, on pokušava da poništi vrednost svakog uzleta ka Bogu.
Da ga sravni sa svakodnevnim ljudskim materijalnim potrebama.
U slučaju poslednje napadnutog remek-dela, Van Gogovog “Sejača”, čorba od graška je trebalo da prekrije sejača, Boga. Simbolično…Šta će nam Sejač, šta će nam reč Božija. Ne gledajte put Boga nego put čorbe od graška. Ona je pravo remek-delo, nema od nje ničeg značajnijeg.
Ko bi rekao da će se stari i prestareli Veliki Inkvizitor u ovom vremenu tako uspešno zakloniti iza mladih ljudi koji se bore za svoje ideale. A mi još pamtimo kako se kod nas pojavio prošli put preko mladih idealista, boraca za socijalnu pravdu. Još se ni od toga nismo izlečili.
Slušajmo pažljivo reč Božiju, budimo dobra zemlja, koja rađa novo seme i prenosi ga sledećoj generaciji.
Preuzeto sa FB stranice Nenad Ilić
