Sveti prorok Jeremija
Crkva slavi spomen proroku Jeremiji 14. maja.
Rođen je šest vekova pre Hrista u selu Anatotu nedaleko od Jerusalima. Počeo je da prorokuje u vreme cara Josije, u svojoj 15 godini.
Stalno je proganjan, jer je prorokovao mnoge nesreće carevima i velikašima zbog njihove vere u lažne idole i prinošenja dece na žrtvu tim idolima. Caru Joakimu je prorekao da će mu se telo vući nesahranjeno izvan zidina Jerusalima; potonjem caru Jehoniju da će biti odveden u Vavilon sa celom porodicom i tamo umreti.
Kad je na presto u Jerusalim došao car Sedekija, Jeremija je prorekao pad Jerusalima i ropstvo u jarmu Vavilonaca.
U dolini Totef pod Jerusalimom, na mestu gde su deca klana kao žrtve idolima, prorekao je skori pad Judejskog carstva.
Uskoro Vavilonci zauzmu Jerusalim, grad razore i opljačkaju, mnogo ljudi ubiju, a roblje odvedu u Vavilon. Prorok Jeremija uzeo je kivot iz hrama i sakrio ga na brdu Navat gde je umro Mojsije, a oganj iz hrama sakrio je u jedan dubok bunar.
Sveti prorok Jeremija
Neki Jevreji odveli su ga u Misir, gde je prorokovao propast misirskih idola i dolazak Deve sa Mladencem.
Tu, u Misiru, Jevreji su kamenovali svetog Jeremiju i tu je sahranjen. Po predanju, car Aleksandar Veliki posetio je grob proroka Jeremije. Po carevoj naredbi Jeremijino telo je preneto i sahranjeno u Aleksandriji.