Sveti Trifun se proslavlja 14 februara (1. februara po crkvenom kalendaru). Slave ga mnoge porodice, vinogradari, kalemari, voćari.
Sveti Trifun se rodi od blagočestivih roditelja u Frigiji u selu Kampsadi, nedaleko od grada Apameje. Dok je još bio malo dete, preblagi Bog blagovoli useliti u njega blagodat svog Duha Svetog i podariti mu dar čudotvorstva, da ne samo iz usta ovog deteta nego i iz čudesnih dela njegovih načini sebi hvalu. I sveto dete Trifun isceljivaše od svakovrsnih bolesti i izgonjaše demone iz ljudi.
Sveti Trifun
Godine 225 zavlada rimskim carstvom car Gordijan. Iako beše idolopoklanik, on nije gonio hrišćane. On imađaše lepu, pametnu i mudru kćer, koja se zvaše Gordijana. Kada stiže za udadbu, stadoše je zbog njene lepote i pameti prositi za svoje sinove mnogi veliki i slavni kneževi. Ali, po popuštenju Božjem, u devojku uđe đavo, i neprestano je mučaše veoma, bacajući je u vatru i u vodu. Zbog toga njeni roditelji mnogo tugovahu i gorko plakahu. I dovođahu najčuvenije lekare, ali joj oni ne mogoše ništa pomoći. Potom sam đavo, po naređenju Božjem, povika govoreći: Niko me odavde isterati ne može osim mladića Trifuna.
I odmah car posla po celome svetu da pronađu Trifuna. I mnoge sa tim imenom dovođahu, ali nijedan ne mogade isterati demona iz careve kćeri. Tada pronađoše u Frigiji, u selu Kampsadi, sedamnaestogodišnjeg mladića svetog Trifuna gde kraj jezera čuva guske. I povedoše ga u Rim. A kad se sveti Trifun približi Rimu, oseti đavo njegov dolazak i, nemilosrdno mučeći devojku, vikaše: Ne mogu više ovde živeti, jer se Trifun približava! Kroz tri dana stići će! Ne mogu više da podnosim! – Tako vičući, zli duh iziđe iz devojke.
Trećega dana stiže u grad sveti Trifun. I doveden u carski dvor, bi s ljubavlju primljen od cara. Jer ga poznade car prema rečima koje izgovori đavo izlazeći iz kćeri njegove: Kroz tri dana stići će! – A da bi se jače uverio da je Trifun iscelio njegovu kćer, car zamoli svetog Trifuna da im pokaže đavola da ga oni vide svojim očima. Svetitelj provede šest dana u postu i molitvi, i dobi odozgo veliku i silnu vlast nad nečistim dusima. I sedmoga dana, pri izlasku sunca, car sa Senatom dođe k blaženome, želeći da telesnim očima vide đavola.
A sveti Trifun, pun Duha Svetoga, i gledajući duhovnim očima na nevidljivog duha, reče: Tebi govorim, duše nečisti, u ime Gospoda mog Isusa Hrista, javi se na očigledan način prisutnima, i pokaži im svoj nakazni i besramni lik, i ispovedi nemoć svoju! – I tog časa se pojavi đavo pred svima u obliku crnoga psa: oči cu mu bile kao plamen, glavu je vukao po zemlji. I utšta ga svetitelj: Ko te, demone, posla ovamo da uđeš u devojku? I kako si se drznuo da uđeš u bogoliko stvorenje ti koji si sam bezobličan i nemoćan i ispunjen svake gadosti? Odgovori đavo: Poslan sam od oca mog, Satane. On je poglavar svakome zlu. On sedi u adu. On mi naredi da mučim ovu devojku. Opet ga upita svetitelj: I ko vam dade vlast da istupats protiv stvorenja Božjeg? A demon, i ne želeći, no primoran nevidljivom silom Božjom, kaza istinu glasno, govoreći: Mi nemamo vlasti nad onima koji znaju Boga i veruju u njegovog jedinorodnog Sina Isusa Hrista, za koga Petar i Pavle umreše ovde. Od njih mi bežimo sa strahom, sem kada nam bude dopušteno da nekoga napadnemo spolja pomoću lakih iskušenja. Oni pak koji ne veruju u Boga, i u Sina Božjeg, a hode po svima željama svojim čineći dela koja su nam prijatna, – nad njima dobijamo vlast da ih mučimo. A dela koja su nama prijatna jesu ova: idolopoklonstvo, bogohulstvo, preljube, vradžbine, zavist, ubistva, gordost. Ovakvim i sličnim delima, zahvaćeni kao mrežama, ljudi se otuđuju od Boga Tvorca svog i dobrovoljno postaju prijatelji naši, i s nama će zajedno primiti večne muke.
Čuvši to, car i oni što sa njim behu prepadoše se i užasnuše; i mnogi se tada odrekoše neznaboštva i poverovaše u Hrista. A verni se utvrdiše u veri, i proslaviše Boga. Sveti Trifun naredi demonu da ide u mesto ognjeno, u ad. I demon iščeze. A car podari svetome mnoge darove, i otpusti ga s mirom domu njegovome. No svetitelj, sve što dobi od cara razdade usput siromasima. I došavši u svoju postojbinu, on upražnjavaše svoje uobičajene podvige: isceljivaše bolesnike i ugađaše Bogu svetim i neporočnim životom.
