U potrazi za srećom
Ako se vratimo na početak, i na izreku da je svako kovač svoje sreće, njena mudrost je baš u tome da smo sami odgovorni za ostvarenje svojih želja, pa i za „dioptriju“ kako gledamo na svet oko sebe, druge ljude i nas same.
Ako pasivno čekamo da nas neko drugi usreći, može se desiti da čekamo predugo okrivljujući druge, svoju okolinu, kao i mesto u kojem živimo, za svoj doživljaj nezadovoljstva i nedovoljne sreće.
Tako će osoba koja čeka da je „usreći“ partner, čekati godinama dok se to ne desi, a za to vreme će živeti u nezadovoljstvu.
Ako neko čeka da se prvo ostvare svi uslovi kvalitetnog života da bi bio srećan, onda će svakog dana propustiti „male sitnice koje život znače“.
Ali, ljudi oko nas su ipak bitni za doživljaj naše sreće iz drugog razloga. Istraživanja pokazuju da osobe koje su okružene članovima porodice i prijateljima, češće sebe procenjuju kao srećne osobe. Razlog tome je što družeći se sa prijateljima i porodicom, dobijamo podršku, osećamo emocionalnu bliskost, razumevanje, ali i pronalazimo „vezu“ kada je to potrebno.
Sem toga, oni nam pomažu oko čuvanja dece, tu su da nam čestitaju rođendan ili neki praznik, a i da nam dobronamerno kažu kritiku da bismo imali realniju sliku o sebi.
Ponekada je sreća baš tu, “ispred nosa”, čak i onda kada vam je teško da je vidite od svojih problema i nezadovoljstva.
Da biste je primetili, možete uraditi jednu vežbu koju je još davno osmislio poznati psihoterapeut Viktor Frankl.
U potrazi za srećom
Odgovorite na pitanje:
„Koliko procenata sam ja srećan u svom životu?“
Kada se odlučite za procenat, zapišite na papir koje su to stvari zbog kojih osećate sreću, i zbog kojih ste se i odlučili na ovaj procenat. Papir stavite na neko vidno mesto u svom prostoru da biste svakodnevno podsetili sebe da svako u životu ima nešto zbog čega se može smatrati srećnim.
Srećan život nije stvar sudbine, već stvar izbora svakog pojedinca!
Hvala sajtu: ryl.rs
