U potrazi za srećom
Pitanja o sreći su pitanja kojima se ljudi bave vekovima, a pojedinci i dalje tragaju za univerzalnim receptom za osećanje sreće.
No, rezultati svih istraživanja u psihologiji ukazuju na jedno te isto – univerzalni recept za sreću ne postoji. Svako je kovač svoje sreće, kako kaže i poznata izreka. Ili, svaka osoba na svoj način gleda stvarnost.
To je kao u indijskoj priči o pet slepih ljudi i slonu kojega opisuju – svako na drugačiji način iz svoje perspektive.
Prvi korak ka kvalitetnijem životu u ovoj godini je da prepoznamo razliku između osećanja sreće i zadovoljstva, a ta razlika je razlika u vrednovanju želje koja nam je ispunjena.
Zadovoljstvo osećamo kada nam je ispunjena značajna želja, a sreću kada je ispunjena neka najznačajnija želja koju imamo, ili ostvarena neka naša visoka životna vrednost.
Dakle, zadovoljstvo možemo osećati mnogo češće, čak svaki dan, time što primećujemo svoj kvalitet života – lep dan, dobar film, sladoled, kafa sa prijateljima, zagrljaj nekog bliskog, dobra šala.
Povećanjem svesnosti kod sebe, čime smo svakog dana zadovoljni u svom životu, povećavamo i doživljaj sreće.
A zašto je to bitno?
Savremena psihološka istraživanja ne mogu da pronađu univerzalni recept za sreću, ali se slažu u sledećim podacima:
Ljudi koji češće umeju da prepoznaju kod sebe osećanje sreće i zadovoljstva su puni energije, kreativni su i društveni. Vide čašu polupunu, a ne polupraznu, kada je u pitanju viđenje neke životne situacije.
Sem toga, tolerantniji su na različite frustracije. Razdvajaju sebe od svog ponašanja i umeju da prihvate kritiku. Umeju da odlože trenutno zadovoljstvo zbog nekog važnijeg cilja koji ih čeka u budućnosti (Dakle, imaju oformljene radne navike).
Kada su u kontaktu sa drugim ljudima, skloniji su da im pomognu, a i manje su neprijatni prema ljudima uopšte.
Malo li je?
