Adaptirano mleko ili mlečna formula je posebno dizajnirano mleko u prahu koje se koristi kao zamena ili dopuna za majčino mleko. Ukoliko je beba mlađa od godinu dana treba se posavetovati sa pedijatrom o odabiru vrste adaptiranog mleka ili takozvane bebi formule. Ona daje odgovarajuću količinu esencijalnih hranljivih materija koje su potrebne bebi.
Postoje dve vrste adaptiranog kravljeg mleka pogodnog za ishranu odojčadi:
a) visoko adaptirano mleko ili mlečna Adaptirano mleko formula 1(za uzrast do 6 meseci)
b) delimično adaptirano mleko ili mlečna formula 2 (za uzrast preko 6 meseci)
Kod nepodnošljivosti proteina kravljeg mleka, u zavisnosti od težine poremećaja, koriste se specijalne mlečne formule bazirane na izolatu proteina soje ili proteinskim hidrolizatima.
KAKVA JE RAZLIKA IZMEĐU MAJČINOG I ADAPTIRANOG MLEKA?
Majčino mlako najviše odgovara potrebama novorođenčeta. Ono za dete obezbeđuje osnovne hranljive sastojke, odbranu i nadoknađuje početnu nezrelost. Ali ako majka nema dovoljno mleka ili ne doji onda je adaptirano mleko prvi sledeći odgovarajući izbor.
KOJI SU POKAZATELjI DA JE BEBA SITA ODNOSNO GLADNA?
Sito dete je zadovoljno dete koje dobro napreduje. Prosečno u prvom tromesečju odojče dobija oko 200gr nedeljno. Ovaj ritam napredovanja se smanjuje i pred prvi rođendan svodi se na 100gr nedeljno. Sito dete zaspi odmah posle obroka, mokri često, stolice su „zlatno žute“.
Znatno je teže definisati znake koji nedvosmisleno ukazuju da je beba gladna. Bebe mogu loše spavati ili biti nervozne ne samo zbog toga što su gladne, stolica može biti zelenkasta i iz drugih razloga. Čak ni slabije napredovanje ne mora značiti da majka nema dovoljno mleka. To može biti prolazno.
Nekada zbog rasta zubića ili prehlade dete može biti nervozno i manje jesti. Ne počinjite sa adaptiranim mlekom radi dopune dojenja dok se ne konsultujete sa pedijatrom. Iskustvo govori da je bebama lakše da piju na flašicu i da zbog toga rado prelaze na adaptirano mleko. Tako da će se vrlo brzo navići na flašicu. A zna se da je majčino mleko zdravije od adaptiranog.
KADA SE MAJČINO MLEKO DOPUNjUJE ADAPTIRANIM?
Ako beba nedovoljno napreduje i pedijatar savetuje da se podoji dopunjuju adaptiranim mlekom onda se to može raditi na dva načina:
a) svaki obrok se počinje majčinim mlekom a nakon toga se bebi ponudi flašica sa adaptiranim mlekom
b) naizmenično se daju puni obroci majčinog pa adaptiranog mleka.
Ne treba žuriti sa adaptiranim mlekom jer većina beba ne voli da meša majčino i adaptirano mleko, te se vrlo brzo prelazi samo na flašicu. A to je šteta ukoliko se drugim metodama može pospešiti lučenje majčinog mleka.
DA LI JE MLEKO (MAJČINO ILI ADAPTIRANO) DOVOLjNO BEBI U PRVIH ŠEST MESECI ŽIVOTA?
Da. Majčino mleko ili mlečna formula,kod većine dece, obezbeđuje adekvatne količine i proporciju proteina, masti, ugljenih hidrata i drugih nutrijenata za prvih šest meseci života tako da nije potrebno dodavati druge namirnice ukoliko pedijatar ne savetuje drugačije.
ZAŠTO SE NE PREPORUČUJE NEMLEČNA DOHRANA BEBAMA MLAĐIM OD 6 MESECI?
Nemlečna dohrana se ne preporučuje pre navršenih šest meseci jer bebin sistem za varenje još uvek nije spreman za prihvatanje nemlečne hrane. Zna se da između ćelija creva postoje mali otvori koji dozvoljavaju prolaz krupnijih molekula iz nemlečne hrane i to se dešava kod beba čiji digestivni trakt nije zadovoljavajuće zreo i sposoban da prihvati nemlečnu hranu. Davanjem nemlečne ishrane mogu proći veći proteini koji mogu uzrokovati alergijsku reakciju. O uvođenju nemlečne dohrane konsultujte se sa lekarom
Odlaganjem uvođenja nemlečne ishrane smanjuje se rizik od alergijskih reakcija..
DA LI BEBAMA SA MALOM TELESNOM TEŽINOM TREBA RANIJE UVESTI DOHRANU?
Majke koje imaju odojčad mlađu od šest meseci koja slabije napreduju u težini, prvo dobijaju savet da se redovno i pravilno hrane, da uzimaju dovoljno tečnosti, da stavljaju odojče češće na grudi i da se odmaraju tokom dana. Tek ako to ne pomogne, onda pedijatar određuje, zavisno od uzrasta odojčeta, čime treba pojačati ishranu.
DA LI MALA KOLIČINA GVOŽĐA U MAJČINOM MLEKU ZNAČI DA TREBA POČETI SA DOHRANOM?
Ne. Majčino mleko sadrži male količine gvožđa (0,5 mg/l mleka), ali gvožđe iz majčinog mleka bebe bolje apsorbuju nego iz bilo koje druge namirnice. Posle šetog meseca, dodatne količine gvožđa beba dobija iz odgovarajuće nemlečne dohrane. O uvođenju suplemenata (dodataka gvožđa u vidu preparata) obavezno se dogovorite sa pedijatrom.
MOŽE LI BEBA DA PIJE KRAVLjE MLEKO?
Nije poželjno da beba pije kravlje mleko u prvih šest do dvanaest meseci života. U prvih šest meseci beba ima nedovoljno razvijenu zaštitnu floru digestivnog trakta i još nezrele bubrege. Usled toga se mogu javiti razne neželjene reakcije: alergija (osip po koži, povraćanje, proliv, bolovi u stomaku), anemije (zbog lošije iskoristljivosti gvožđa iz kravljeg mleka a i zbog sitnih krvarenja koja nastaju kao posledica oštećenja creva) i preopterećenje bubrega (veliki unos belančevina i minerala).
Kao samostalan obrok kravlje mleko se ne preporučuje do godinu dana, ali se u malim koli- činama može koristiti za pripremanje kašica (pred kraj prve godine). Tada je najsigurnije koristiti sterilisano (dugotrajno) ili dobro skuvano kravlje mleko.
ŠTA JE NEMLEČNA DOHRANA?
Nemlečna ishrana ili dohrana je postepeno uvođenje posebno pripremljenih namirnica različitog ukusa i teksture. U nemlečnu ishranu spadaju: voće, povrće, žitarice, meso, riba, jaja. U dohranu spadaju i mlečni proizvodi. Hrana za bebe priprema se na poseban način.
