Majčino mleko nije uvek isto. Kako se potrebe odojčeta menjaju i majčino mleko se menja i prilagođava. Ono se razlikuje po vremenu nastajanja, tako imamo kolostrum, prelazno i zrelo mleko. Majčino mleko je odgovarajuće temperatute i u svakom trenutku sveže pripremljeno da utoli glad i žeđ odojčeta.

KOLOSTRUM – je mleko koje luče majčine grudi u prvih nekoliko dana neposredno posle porođaja. Mnoge trudnice primete nekliko nedelja pre porođaja po koju kap kolostruma na bradavicama, to mlečne žlezde šalju znak da su spremne za dojenje. Kolostrum je gusta, lepljiva, bistra do limunkasto-žućkasta tečnost. To je savršena prva hrana za novorođenče, sadrži više proteina i vitamina A nego zrelo mleko. Sadržaj imunoglobulina (IgA, nasleđena od mame) obezbeđuje novorođenčetu zaštitu od infekcija, tako da se za kolostrum kaže da je to prva bebina vakcina protiv mnogih virusa i bakterija. Iako ga ima malo, 10-40 ml po obroku, ovakav sastav pruža detetu tako važnu zaštitu od ingekcija u prvim danima života.
Kolostrum ima i laksativna dejstva te pomaže izbacivanju prve stolice (mekonijum), kao i u sazrevanju digestivnog trakta.

Materinstvo

PRELAZNO MLEKO – Počinje da se luči u prve dve nedelje posle porođaja.Sadrži više masti, laktoze i energije nego kolostrum. Ređe je i vodnjikavije od kolostruma što ne zanči da je manje hranljivije. Posle 15. dana od porođaja počinje da se luči zrelo mleko.

ZRELO MLEKO – se stvara u majčinim grudima počev od treće ili četvrte nedelje po porođaju. Međutim, ni ovo mleko nema stalni sastav. Ono se menja tokom dana ili u toku podoja. U jutarnjim satima ono sadrži manje masnoća. Na početku podoja luči se u velikim količinama mleko bogato proteinima i laktozom, „prvo mleko“, koje zadovoljava potrebe za vodom. Bebi kojoj se dozvoljava podoj na zahtev, zadovoljava i sve svoje potrebe za vodom, čime postižemo rasterećenje nezrelih bubrega.
Na kraju podoja luči se „zadnje mleko“- koje je 4-5 puta bogatije mastima i daje sitost. Zbog toga je važno da beba isprazni jednu dojku pre nego što pređe na drugu. Prosečno beba doji 10-15 minuta jednu dojku. Zbog velike količine masti „zadnje mleko“ je svetlije.

PROTEINI – Količina proteina u majčinom mleku je optimalna za rast odojčeta i razvoj mozga. Lako se vare i dobro apsorbuju. Ishrana majke ne utiče na nivo proteina u njenom mleku.

MASTI – Masti su glavni energetski izvor za odojče. Sadrže odgovarajuće masne kiseline potrebne za rast mozga. Majčino mleko sadrži i enzime koji su potrebni za razlaganje masti. Ishranom majke može se uticati na nivo masti u njenom mleku. Adaptirano mleko ne sadrži enzime za varenje i ne menja se tokom hranjenja.
GVOŽĐE – Dobro se apsorbuje iz majčinog mleka (oko50%), uglavnom zato što majčino mleko i u ovom slučaju obezbeđuje faktore koji pomažu ovaj proces. Mogućnost absorpcije gvožđa iz adaptiranog mleka je oko 4%, a iz kravljeg 10%.
ISHRANA MAJKE – Ishrana dojilja je veoma važna. Ona treba da bude raznovrsna izbalansirana (bogata vitaminima i mineralima). Unos tečnosti mora biti veći – prosečno oko 3 litre dnevno. Tokom dojenja preporučuje se: mleko, supe, mineralna voda, čajevi, a ne preporučuju se gazirana pića kao ni veće količine kafe.

Similar Posts