Bogojavljenska noć
Pred nama je bogojavljenska noć. Ona u kojoj će želja zamišljena u ponoć kad se, prema predanju, nebesa otvaraju, biti uslišena i ispunjena!
Tragom te vesti, nađoh se usred neke razmene mišljenja na internetu. Te verujem, te ne verujem, te kod mene je prošle godine u ponoć bilo oblačno na Bogojavljenje i ne videh nikakav znak, te kod mene bila magla, pa kiša, pa neko reče da nije sujeveran, a neko drugi da nije vernik…
Najzad je usledilo i upozorenje da ne budemo kao onaj što je u ponoć promolio glavu kroz prozor pa u brzini umesto da poželi ćup zlata veličine glave, izrekao želju: “Hoću glavu veliku kao ćup zlata!”
Bogojavljenje
Kako ja vidim bogojavljensku noć?
Kao ohrabrenje i poziv da se svesno povežemo sa Bogom. Bar na tren. A kad osetimo draž tog trenutka da nastavimo da budemo „na vezi“ sa Njim, jer uistinu On je uvek dostupan. I neće biti da naše želje čuje samo jednom godišnje. Čuje ih stalno, neprestano.
Nije pitanje čuje li nas Bog, nego čujemo li mi sebe same i znamo li šta je ono što nam stvarno treba. On je uvek tu. Mi, nažalost, nismo. A izgleda obrnuto, zar ne?
“Dobro je”
Brankica Damjanović
