Božićni običaji
Pravoslavci imaju višednevne pripreme i praznike koje slave čekajući najradosniji praznik.
Šest nedelja pre Božića počinje post koji podrazumeva činjenje dobrih dela, širenje ljubavi i razumevanja i uzdržavanje od mrsne hrane. Smisao posta nije samo uzimanje posne hrane, već pružanje hrišćanske ljubavi i dobrote svim ljudima. Najveći domet svakog hrišćanina jeste da post postane način života.
Proslavi Božića kod pravoslavnih prethode Tucindan i Badnji dan.
Božićni običaji
Tucindan je dan kada se priprema pečenica.
Dan uoči Božića, 6. januar se zove Badnji dan. Dobio je ime po badnjaku (hrastovo ili cerovo drvo) koje se dan pred Božić seče i donosi kući. Ime badnjaka povezano je sa rečju „bdeti“ budući da se na taj dan bdelo zbog iščekivanja Isusovog rođenja. Sa ovim danom već počinje Božićno slavlje.
Najradosniji praznik među svim praznicima, kod Srba je Božić. Praznuje se tri dana. Prvi dan Božića je uvek 7. januara.
Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i objavljuje se dolazak Božića i Božićnog slavlja.
Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo, i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima: “Hristos se rodi!” i otpozdravljaju: “Vaistinu se rodi!”
Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori sve od Božića do Bogojavljenja. Kada domaćin dođe kući iz crkve, pozdravi sve ukućane sa ovim radosnim božićnim pozdravom, i oni mu otpozdrave ljubeći se međusobno i čestitajući jedni drugima praznik.
Na sam dan Božića, u rano jutro, u kuću dolazi položajnik koji predstavlja mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli na poklonjenje novorođenom Hristu. Položajnik je važan i drag gost jer se smatra da donosi u kuću veliku sreću za celu nastupajuću godinu. Domaćica ga daruje prikladnim poklonom i posluženjem.