Kada su emocije “zabranjene”…
“Koje emocije vaše dete najviše ispoljava? Kako na njih reagujete? Veoma je važno da dete u porodičnoj sredini ima dozvolu za ispoljavanje svih emocija. U našoj kulturi je prisutno da deci govorimo da prestanu da plaču, da nije u redu biti ljut, da nema razloga za strah…
Kada su emocije “zabranjene” deca počinju da ih prebacuju u unutrašnji svet i one mogu na njih uticati razarajuće.
U situacijama kada dete npr. ispoljava emocije uz neadekvatno ponašanje, roditeljska uloga je da dopusti emociju detetu ali da vaspitno reaguje na ponašanje – “U redu je da osećaš ljutnju/tugu/…zbog toga i toga, ali ti sada svakako moraš na spavanje/ prekineš igru/…”.
Koliko god trivijalno strah delovao, on je više nego realan u očima deteta. Time što ćete ga negirati, nećete učiniti da on nestane a dete se može osećati loše što nije u stanju da ispuni očekivanja roditelja (da se više ne plaši). Sigurno svaki roditelj radi najbolje što zna i ovde se nikako ne radi o tome da se upire prst na greške već da se kroz različite konkretne primere upravo osnaže roditelji kako bi mogli da odgovore na različite potrebe dece.
Evo nekih konkretnih saveta kada se dete suočava sa strahovima…>>
