Ohridski Prolog (Sveti Nikolaj Ohridski i Žički)
- AVGUST
- Sveti prorok Samuil. Petnaesti i poslednji sudija Izrailjski. Živeo na 1100 godina pre Hrista. Rođen od plemena Levijina, od roditelja Elkana i Ane, u mestu Ramatu, ili Arimateji gde se docnije rodio i blagoobrazni Josif. Nerotkinja Ana isplakala je Samuila od Boga i posvetila ga Bogu, kada mu se navrši 3 godine. Živeći u Silomu, kod kovčega zaveta, Samuil imaše u 12 godini istinito otkrovenje od Boga o kazni, koja predstojaše domu prvosveštenika Ilije zbog nevaljalstva sinova njegovih Ofnia i Finesa. To otkrovenje se uskoro i zbi: Filistejci potukoše Izrailjce, ubiše oba sina Ilijina, i zapleniše kovčeg zaveta. Kada vesnik saopšti ovu nesreću Iliji, ovaj pade mrtav na zemlju i izdahnu u 98. godini starosti. A to se isto desi i sa snahom njegovom, ženom Finesovom. Od tada pa za 20 godina behu Izrailjci robovi Filistejcima. Posle toga roka posla Bog Samuila narodu da propoveda pokajanje, ako želi da se spase od neprijatelja svojih. I narod se pokaja, i odbaci tuđe idole, kojima služaše, i priznade Samuila kao proroka, sveštenika i sudiju. Tada Samuil pođe s vojskom na Filistejce i s pomoću Božjom smete ih i pobi, i oslobodi zemlju i narod. Po tom suđaše Samuil mirno narodu svome do starosti. Videći ga ostarela narod mu reče, da im postavi cara na mesto sebe. Uzalud Samuil odvraćaše narod od toga govoreći mu, da je Bog jedini car njihov, – narod osta pri svom traženju. I ako ovo traženje beše nemilo Bogu, Bog naredi Samuilu, da im pomaže za cara Saula, sina Kisova iz plemena Venijaminova. Saul carovaše kratko vreme, i Bog ga odbaci zbog drskosti i neposlušnosti, pa naredi Samuilu, te pomaza Davida Jesejeva za cara mesto Saula. Pred smrt svoju Samuil sabra sav narod, i oprosti se s njim. A kada umre plakaše za njim sav Izrailj, i sahraniše ga česno u domu njegovu u Rami.
- Sveštenomučenik Filip, episkop Iraklijski, sa sveštenikom Severom i đakonom Hermesom. Prema svemu izgleda da su bili Sloveni. Služili Bogu u Trakiji, i tamo prvo predani mukama za Hrista. Kada neznabošci jurnuše da zapale crkvu hrišćansku, hrabri Filip reče starešini njihovom: „misliš li ti, da je Bog zatvoren u stene? On živi u srcima“. Hram bude razoren, sve knjige spaljene, a sveštenici ovi odvedeni u Jedrene, gde posle tamnovanja i muka budu bačeni polusažeženi u reku Maricu. Još 38 hrišćana skončaše s njima mučenički. Misli se da su postradali u vreme Dioklecijanovo.
Samuil pravedni, sluga živog Boga,
Sudija voljeni od naroda svoga,
On Boga štovaše, Boga iznad svega,
Volja Božja beše zapovest za njega,
On narodnu volju Božjom ispravljaše
I narodne grehe pred Bogom kajaše.
Sveštenik, i prorok, i sudija pravi,
Trojako Gospoda Samuil proslavi.
Svakim svojim slovom, svakim svojim delom,
Trudom, i molitvom, i žrtvom i jelom,
Celim bićem svojim on Bogu posluži,
Vladarima zemnim ovaj primer pruži:
Svom narodu niko polzovati neće,
Ko se od zakona Božijeg okreće
Ko sebe i narod sluša, a ne Boga,
U dno će ponora pasti bezdanoga.
K’o što Saul pade, i drugi uz njega.
Svi saučesnici greha narodnjega.
Samo rob Božiji vladar može biti
I narodu svome trajno koristiti
To Samuil uči i delom i reči,
Kroz vekove mnoge to učenje ječi.
Pokaj se pre nego što smrt zatvori vrata tvoga života i otvori vrata Suda. Pokaj se pre smrti, a pošto ne znaš čas smrti, to pokaj se danas i sad, i prestani ponavljati greh svoj
Pre nego li dune vetar smrti, i na telu mome pojave se bolesti, vesnici smrti, – pomiluj me.
Pre negoli veličanstveno sunce na visini pomrkne za mene, – pomiluj me; i neka sijne za mene svetlost Tvoja sviše i rastera strašnu tamu uma mojega.
Pre nego se zemlja vrati u zemlju i postane trulež, i pre propasti svih crta krasote njene – pomiluj.
Pre negoli gresi moji predvare me na Sudu i posrame pred Sudijom, – pomiluj, Gospode, ispunjeni blagošću.
Pre nego voinstva izađu, prethodeći Sinu Carevu, da saberu bedni rod naš pred presto Sudije, – pomiluj.
Pre negoli zazvuči glas trube pred prišestvijem Tvojim, poštedi sluge Tvoje i pomiluj, Gospode naš Isuse.
Pre negoli zaključaš dver Tvoju preda mnom, Sine Božji, i pre nego ja postanem hranom neugasivog ognja geenskog, – pomiluj me.
