Za sve one koji na Dan pobede, prihvatajući revizionističke stavove, i dalje pokušavaju da nas ubede da su postojala dva pokreta otpora i da postoji i neka druga strana “istine”, evo priče o učiteljici Leontini Kraus:
Leontina Kraus rođena je 1881. godine u Bišćenovcu kod Varaždina. Svoj život je posvetila pozivu učiteljice, a u vreme Drugog svetskog rata je živela u Beogradu kao penzionerka. Nije pripadala nijednoj političkoj partiji, niti bilo kojoj drugoj organizovanoj političkoj grupi.
Tokom 1942. godine Leontina je uputila nekoliko pisama Milanu Nediću, otvoreno osuđujući nehumanu i zločinačku delatnost njegove kvislinške vlade. Kao učiteljica koja je život posvetila odgajanju i obrazovanju mladih, Leontina Kraus odbijala je da prihvati brutalnu represiju koja je sprovođena nad građanima.
U jednom od pisama koje je uputila Milanu Nediću predložila je da Specijalna policija zameni njen život za život najmlađeg zatočenog komuniste. Ovo pismo Leontina Kraus poslala je 8. decembra 1942. godine i ono glasi:
Dan pobede
„Gospodinu Predsedniku Srpske Vlade
Molim da oslobodite najmlađeg komunistu osuđenog na smrt streljanjem, a na njegovo mesto da se stavi mene.
U Beogradu, 8. 12. 1942.
Cvetkova 6, kvart 7, Leontina Kraus“
Istog dana u svom stanu napisala je i pismo upućeno „Srpskom Narodu“, u kom je rekla:
„Smrt nije bolna – i smrt je lepa kada časno sledimo poziv Prirode.”
Svoja poslednja osećanja je posvetila „Komunistima“.
Nekoliko dana kasnije, 17. decembra 1942, je uhapšena i sprovedena u koncentracioni logor Banjica. Na saslušanju je izjavila da joj je otac bio Jevrejin prekršten u rimokatoličku veru, a majka poreklom Hrvatica i Nemica. Sâma se izjasnila Srpkinjom i ateistkinjom. Streljana je u zoru 7. juna 1943. godine u Jajincima.
