Danas je veliki praznik – i neće vam se desiti ništa loše, jer Bog i sveci nisu sujetni osvetnici
Ukoliko čitate dnevnu štampu i portale, uoči svakog “crvenog slova” primetićete zastrašujuće naslove “čeka vas velika nesreća ako uradite ovo i ogrešite se”. To ne samo da nije u duhu pravoslavnog hrišćanstva, već je svetogrđe i potpirivanje seoskog sujeverja. A religioznost i sujeverje su kao mleko i sirće.
Nećemo se ovom prilikom osvrtati na etičnost ljudi koji stoje iza takvih naslova i tekstova. Nadam se da vam je očigledno da tu nema nikakve iskrene pouke, već isključivo plitak senzacionalizam u cilju čitanosti i zarade.
U beskrupuloznoj trci za čitanošću prednjače dva tipa naslova:
#1 Nipošto nemojte raditi ovo jer će vas stići žestoka kazna
# 2 Sutra je veliki praznik, uradite ovo i čeka vas…
Čista glupost. Gde to piše u Bibliji i gde ste čuli respektabilno svešteno lice da se tako izražava? Razgovarala sam sa mnoštvom njih prethodnih godina na ovu temu i svaki mi je potvrdio da je u pitanju sujeverje koje ponovo i masovno uzima daha i čemu treba stati na put.
Ponegde ćete čuti argumente tipa “ali u mom kraju se u to veruje od davnina” ili “od Mirka komšije pašenog je stradao na mešalici na beton jer je radio na praznik” što se nikako ne sme uzeti za relevantno jer:
a) znate i sami koliko u Srbiji ima lokalizovanih verovanja. Mnoga od njih su uslovljena stvarnim događajem koji se zbio u dalekoj prošlosti ili čak vuku korene iz vremena starih Slovena, što opet nema veze s sadašnjim prilikama i religioznošću. Primera radi, nekada davno čoveka je udario grom dok je radio na polju. Strašljiv ljudski um (naročito u vremenima kad nismo toliko znali o prirodi) potražiće “logično obrazloženje” zašto se to desilo, “eto, jer je radio na praznik!”
b) iz pomenutih starih vremena vučemo i magijsko-obredna uveranja i obrasce, te tako verujemo da ako izvršimo određeni obred vezan za datum, to će doneti izvesne rezultate. Pa tako imamo igrarije s biljčicama, ogledalom ili svećama uoči nekog praznika kako bi se prizvalo izobilje, ispunila želja, upoznao životni partner. Poznajete li ikoga kome je to pošlo za rukom?
Kako je zloupotrebljen “neradni dan”
“Pošteda od rada” datira još iz Starog zaveta i vremena kada su ljudi radili teške fizičke poslove. Data nam je nedelja, kao dan za odmor, da predahnemo, budemo sa svojom porodicom i skupimo snagu i energiju za narednu sedmicu.
Danas je veliki praznik
A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; nemoj raditi nikakav posao ni ti, ni sin tvoj ni kći tvoja, ni sluga tvoj ni sluškinja tvoja, ni vo tvoj ni magarac tvoj, niti koje živinče tvoje, ni došljak koji je kod tebe, da bi se odmorio sluga tvoj i sluškinja tvoja kao i ti.
Pogledajte još jednom, “da bi se odmorio” – dakle, nedelja kao neradni dan (razmotrite koren reči: ne-delja => ne dela => ne radi) isključivo ima svrhu odmora.
Sa svakog koncepta: religijskog, psihološkog, fiziološkog – organizmu je potreban odmor. Da radimo (još i fizičke poslove) bukvalno svaki dan, životni vek bi trajao u proseku 40 godina! Dakle, ako je božija volja da ne radimo taj dan, to je ne zato da bi nam gore na nebu neko dao žuti karton, već zarad naše dobrobiti.
Veš mašina nije fizikalisanje
Mi već vekovima ne fizikališemo po ceo dan, “od jutra do mraka”. Pre 163 godine (počevši s Australijom) uvedeno je osmočasovno radno vreme i pet radnih dana. Dakle, još otada iščezava potreba da čekamo neki praznik kako bi napokon “danuli dušom”. Naravno, imamo verske i državne praznike kada ne idemo na posao (izuzevši servisne službe), kada odmaramo, uživamo s porodicom, idemo na izlete…
Inače, sama reč “praznik” takođe datira iz staroslovenskog vremena, dan kada je čovek dokon, ne radi, praznuje (šta mislite, da li je koren reči “praznik” pridev “prazno”?)
Sitni kućni poslovi (usisavanje, brisanje prašine, pranje veša, peglanje…) i lična higijena nisu teški fizički poslovi (dobro de, razumemo da nekima teško padaju). To su svakodnevne aktivnosti od kojih se neke praktično i ne mogu svesti pod “rad”. Primera radi, nekada davno, da biste imali čist veš, ženska glava kuće je morala da ide na potok i da na kamenu pere stvari koje tako mokre tegli natrag, danas je dovoljan jedan klik odabirom na program pranja.
Poslovi od opšteg interesa (zdravstvo, saobraćaj, prehrana, dežurne službe) se moraju odvijati svakoga dana, sata i minuta, neprekidno. Da li ćete reći majstoru koji je došao da vas spasi iz zaglavljenog lifta “dođi ti ipak sutra, nemoj da te sprži Sveti Ilija!”
Danas je veliki praznik
Niste deca da vas zastrašuju Babarogom
Nevaljala deca možda će i ustuknuti od straha da ih zla baba ne odvuče u svoju pećinu. Odrastao i samosvestan čovek, koji se uz to izjašnjava kao pravoslavni hrišćanin, nema potrebe da strepi od božije kazne zato što je obavljao obaveze. Bog je tu da nas voli.
Da rezimiramo, pribojavanje da će vas strefiti neka grdna nesreća ako radite na praznik je sujeverje, a ne vera. Treba da se plašite posledica loših dela, a ne rada, koji je ne samo obaveza već i potreba svakog kvalitetnog i ostvarenog čoveka.
Hvala sajtu: moodiranje.rs
