Herceg Novi, grad cveća, sunca, glumaca, slikara i pesnika, smešten je na terasama obronaka Orjenske planine čije su zelenilo i lepotu umetnici ovekovečili rečima, kičicom, fotografijom, ali niko tako verno da se ne mora doći i videti. Kad se vidi, shvati se da je to lepše od onog što čovek može reći ili napisati o ovom gradu.
Grad se vekovima opažao u svoj svojoj veličini i lepoti – s mora. Pomorci su vekovima donosili semena neobičnih biljaka, egzotičnog drveća i voća, po čemu je vremenom Herceg Novi postao prava botanička bašta. Svrstan među 30 najlepših zaliva sveta Boka Kotorska, zajedno sa Herceg Novim predstavlja jedinstveni kako prirodni tako i kulturno-istorijski kutak.
Bosanski kraj Tvrtko I osnovao je grad 1382. g. – zbog trgovine solju! Herceg Novi je najmlađi od svih starih obalnih gradova. Grad se isprva zvao Sveti Stefan, potom – Novi, jer je zaista bio nov. U 15. v, herceg Stjepan Vukšić dodaje Novom svoju titulu uz ime, nakon čega se, do danas – ovo poznato letovalište i kulturna adresa zove – Herceg Novi.
Herceg Novi je poznat i kao Grad pisaca. U novskoj idiličnoj tišini stvarali su Aleksa Šantić, Simo Matavulj, Ivo Andrić (Andrićeva kuća danas je Klub književnika; u njenoj neposrednoj blizini nalazi se Zavičajni muzej), Mihailo Lalić, Stevan Raičković, Dušan Kostić, Zuko Džumhur… Mnogi savremeni pisci mogu da se sretnu u gradskoj Knjižari So, na glavnom trgu.
Obavezno svratite u Knjižaru So i kupite neku od knjiga Nikole Malovića. Preporučujemo Jedro nade
Od Trga, pa sve do Igala, vodi glavna, Njegoševa ulica. Ekskluzivni butici, Gradska kafana, Gradski park, Glavna pošta, turističke agencije, crkve… – sve se nalazi u Njegoševoj.
Herceg Novi
Na teritoriji opštine Herceg Novi nalazi se 90 crkava, neka od najlepših zdanja potiču još iz XIV veka, zbog jedinstvene pozicije grada i njegove funkcije kao trgovačke luke, mnoge crkve i manastiri su obogaćeni spisima, ikonama, freskama i mozaicima iz celog sveta, posebno iz Italije i Rusije.
Ima i starijih gradova na ovoj obali, možda lepših i bogatijih, ali Herceg Novi ima izazovan i nesvakidašnji koktel klime, prirodnih bogatstava i retkog rastinja, izuzetnih kulturno-istorijskih spomenika i zdravstvenog turizma da nema čoveka koji za sebe ne može ovde naći prostor za odmor i uživanje. Mikroklima je specifična zbog južne ekspozicije, blizine mora, krečnjačke podloge i planinskog zaleđa koje sprečava prodor hladnih vazdušnih masa. Godišnje u proseku ima oko 200 sunčanih dana, u julu i avgustu prosečno 10,7 sunčanih sati dnevno. Prosečna godišnja temperatura vazduha je 16,20 stepeni Celzijusa, poput Napulja i Lisabona, a temperaturna kolebanja su mala – dnevno tek oko četiri stepena.
