Lako je osuditi
Tek što dođemo u dodir sa nekim, odmah ga ocenjujemo i merimo i gledamo u čemu da ga osudimo.
Kao da smo na zemlji samo da procenjujemo tuđe slabosti i postupke, da ih kritikujemo i na videlo iznosimo.
Tek kad neko umre mi se sažalimo na njega i kažemo: siromah! i: jadnik!
Dobro bi bilo da smo to osetili i govorili dok je još bio živ.
Episkop braničevski Hrizostom
Lako je osuditi
Gledam ovu fotografiju na koju sam naleteo u objavi prijateljice na FB.
Mlada, lepa žena. Nenapadno obučena, mada je tu i kratka suknja i visoke čizme. Na prvi pogled njeno oblačenje ne govori o visokom ukusu, ali opet tu je i taj neobavezni džemper…
Onda saznaš da je ona profesorka engleskog jezika u jednoj školi u ruskom gradu Kazanju. Može da bude. Može se tako zamisliti ruska nastavnica engleskog.
A osmeh pravi, neisfoliran.
Sve u svemu, draga, lepuškasta, obična devojka.
Mada kad se zagledaš, u očima joj možda vidiš i neku snagu i mir…
Ipak, ne očekuješ od nje ništa posebno.
A onda saznaš da je na toj fotografiji žena heroj.
Na današnji dan pre četiri godine poginula je tako što je stala ispred dece iz svog razreda, da ih svojim telom zaštiti od teroriste, poludelog naoružanog bivšeg učenika njene škole. Ceo šaržer je potrošio na nju.
Drugi napadač bio je uspešniji, stradalo je osim nje još sedmoro učenika.
Dan posle njene smrti po celoj Rusiji su se prošili bilbordi sa njenim likom. Proglašena je heroinom grada i nacije. Imala je 26 godina, njeno ime je Elvira Ignjatijeva.
Budimo pažljivi kad procenjujemo ljude oko sebe. Dok ne dođu najteža iskušenja nikoga zaista i ne možemo znati, poznavati. Ni sami sebe…
Jedini Bog nas sve poznaje kao svoju decu. Za koju je i svog Sina dao da postrada… ali i vaskrsne.
Hristos vaskrse da nas sve koji želimo sa Njim sačuva u večnoj ljubavi!
Carstvo ti Nebesko, Elvira, mlada nastavnice iz Kazanja.
Tekst je preuzet sa FB stranice Nenad Ilić
