Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)
Kada govorimo o ovom poremećaju (PTSP), važno je da znamo da je za razliku od akutne reakcije na stres to produženi odgovor na stresni događaj, odnosno katastrofu i da je jakog intenziteta.
PTSP spada u psihički poremećaj koji se može pojaviti kod ljudi koji su doživeli traumatski događaj ili životno ugrožavajuće iskustvo, kao što su prirodna katastrofa, rat, zlostavljanje, nasilje i sl.
PTSP se može razviti čak i ako je osoba bila samo svedok traumatskog događaja, a simptomi traume u obliku uznemirujućih misli i osećaja povezanih s tim iskustvom traju dugo nakon samog događaja. Produženi period emocionalne preplavljenosti nakon traume je obeležen kao posttraumatski stresni poremećaj i uglavnom se javlja 6-18 meseci nakon traumatskog događaja.
Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP) – simptomi:
Simptomi mogu i da variraju od osobe do osobe, a razliku može da čini i situacija, odnosno vrsta traume koja je preživljena.
Osnovna karakteristika PTSP-a je stalno ponovno proživljavanje traume. Trauma (stresni događaj praćen snažnim emocijama, najčešće straha) se ponovno proživljava kroz traumatska sećanja i u javi i u snu, ili se osoba ponaša i oseća kao da ponovo proživljava događaj. Događaj se proživljava u obliku naglih, živih sećanja praćenih bolnim osećajima i potpuno obuzima pažnju osobe. Sećanje može biti toliko jako da osoba misli kako upravo ponovo proživljava traumu ili je vidi kako se događa pred njenim očima. Simptomi pojačane pobuđenosti su: smetnje sna, nesanica, prekomerna napetost i preosetljivost, smetnje koncentracije, reakcije preteranog straha. Osobe s PTSP-om mogu često postati naglo razdražljive i eksplozivne, s nekontrolisanim i prenaglašenim ispadima ljutnje ili besa. Mogu da imaju otežano uspavljivanje ili održavanje sna i teško im je da se koncentrišu. Osećaju se izolovano od drugih, često ne reaguju na podražaje iz okoline, emotivno su umrtvljeni. Oni izbegavaju sve situacije koje ih mogu podsetiti na traumatski događaj i prisutan je nedostatak želje za aktivnostima u kojima su ranije uživali. Često se mogu javiti i napadi panike.
Simptomi PTSP-a praćeni su sveukupnim padom psihofizičke kondicije, može se pojaviti veća zaokupljenost obolelog fizičkim tegobama i posledicama na planu socijalno-radnog funkcionisanja. Smanjen je kvalitet života jer se smanjuje raspoloživi kapacitet osobe.
Za ovo stanje ne postoji posebna predispozicija. Naime, ovaj poremećaj može da se pojavi kod svake osobe i u bilo kom životnom dobu. Procenjuje se da od njega u svetu boluje do 7 % ljudi. Iz različitih naučnih disciplina različito se vidi etiologija PTSP-a. Neurobiološka tumačenja se fokusiraju na vezu između veće pobuđenosti nervnog sistema kod ljudi koji su u detinjstvu pretpreli traumu i učestalosti PTSP-a. Psihodinamske teorije, s druge strane, veruju da pod dejstvom jakog stresa dolazi do sloma odbrambenih mehanizama.
Posttramuatski stresni poremećaj se može lečiti psihoterapijom, lekovima ili njihovom kombinacijom. Psihoterapija je tretman izbora za posttraumatski stresni poremećaj. Vrsta terapije je manje bitna od odnosa koji klijent stvori s terapeutom, kao i iskustva psihoterapeuta. Budući da se klijenti s PTSP-om osećaju veoma uplašeno i da im je poljuljano poverenje, dobar odnos s terapeutom je sam po sebi uspeh, jer ukazuje na to da je klijent spreman da se s nekim poveže i da nekom veruje. Glavni terapijski cilj u lečenju osoba s PTSP-om je u prilagođavanju svakodnevnom životu. Nastoji se postepeno prepričavati proživljeno iskustvo, suočiti se s emocijama i ponovno ostvariti životni smisao. Strpljenje klijenta i terapeuta, kao i podrška bliskih ljudi su neophodni da bi lečenje imalo optimalne efekte. Tretman se najčešće sprovodi individualno, ali se može raditi i grupna terapija. Kombinacijom navedenih načina lečenja postižu se najbolji rezultati.
Zorica Jovanović
dipl. psiholog
Hvala sajtu Lekari duše
