Priloške odredbe

Priloške odredbe

Za razliku od objekta, bez obzira da li je pravi (bliži) ili nepravi (dalji), koji se u rečenici pojavljuje kao DOPUNA glagola da bi se značenje rečenice potpuno ostvarilo, PRILOŠKE ODREDBE se svrstavaju u NEOBAVEZNE REČENIČNE ČLANOVE.

Ovo zbog toga što NE UTIČU na značenje rečenice i UVEK MOGU BITI IZOSTAVLjENE.
One samo OBJAŠNjAVAJU (razvijaju) osnovnu informaciju koju nosi rečenica u svojoj celovitoj komunikativnoj ulozi.

Na primer rečenici:

Dobio sam pismo.

nije potrebno dodatno objašnjavanje ili tumačenje poruke koju nosi jer je potpuno jasna i nedvosmislena.
Osnovna poruka se ni na koji način neće promeniti ni kada istu rečenicu proširimo novim informacijama o vremenu, mestu i načinu ostvarenja glagolske radnje iskazane predikatom:

JUČE sam, POTPUNO NEOČEKIVANO, IZ SOLUNA dobio pismo.

U osnovnom značenju rečenice ništa nismo promenili, ali smo rečenicu proširili

– PRILOŠKOM ODREDBOM ZA VREME (juče – prilog)

– PRILOŠKOM ODREDBOM ZA NAČIN (potpuno neočekivano – skup reči)

– PRILOŠKOM ODREDBOM ZA MESTO (iz Soluna – imenica u odgovarajućem padežu).

Iz primera se uočava da PRILOŠKE ODREDBE mogu biti različito iskazane.

Najvažnije vrste priloških odredaba jesu sledeće:

ZA MESTO (pitanja GDE? / KUDA? ODAKLE?):
Namirnice kupujemo U OVOJ PRODAVNICI.
Volimo da sedimo U GRADSKOJ POSLASTIČARNICI.

ZA VREME (pitanje KADA?):
PROŠLE NEDELjE smo išli na izlet.
Igraćemo fudbal SUTRA.

ZA NAČIN (pitanje KAKO?):
Lekcije za školu učim BEZ IČIJE POMOĆI.
Svi su nas PAŽLjIVO slušali.

ZA UZROK (pitanja ZAŠTO? / ZBOG ČEGA?):
Autobus je kasnio ZBOG LOŠEG VREMENA.
Devojčica je drhtala OD STRAHA.

ZA KOLIČINU (pitanje KOLIKO?):
DANIMA je padala kiša.
Živeli su u inostranstvu DESET GODINA.

PRILOŠKE ODREDBE, dakle, određuju RAZLIČITE USLOVE (OKOLNOSTI) pod kojima se radnja vrši. Prepoznaju se tako što se na osnovu glagola u rečenici postavlja odgovarajuće pitanje (najčešće neko od navedenih) i u rečenici traži POTPUN ODGOVOR onako kako je napisan.

Priloške odredbe mogu biti iskazane i ZAVISNIM REČENICAMA koje se jednim imenom zovu PRILOŠKE REČENICE.

Similar Posts