Starenje znači – postati boljom!
Monika Beluči je rođena u mestu Čita di Kastelo, kao jedino dete vlasnika transportnog preduzeća Luiđija Belučija, i slikarke Marije Gustineli. Svoje detinjstvo provela je u rodnom kraju. Karijeru je započela kao model, i to u 16. godini, kada je pohađala ličeo klasiko (klasična gimnazija).
Prijatelji njenih roditelja su primetili Monikinu izvanrednu lepotu, pa su joj savetovali da se oproba u modelingu. Kasnije, kada je upisala pravo na Univerzitetu u Peruđi, nastavila je da radi kao model da bi zaradila novac za školovanje. Karijera manekenke preko noći krenula je vrtoglavom uzlaznom putanjom.
Prema njenim rečima, glumački uzor joj je italijanska glumica Sofija Loren.
Najbolju ulogu je ostvarila u režiserskom ostvarenju Mela Gibsona, Stradanje Hristovo (2004). Odigrala je veoma dobro ulogu Marije Magdalene.
Retka kombinacija savršenog lica i zanosnog tela Moniki Beluči je donela titulu seks-simbola. Uopšte se smatra jednom od najlepših žena.
Sama Monika o svom izgledu u intervjuu za BBC kaže sledeće:
„Lepota je hendikep ako si glup, ali ne i ako si inteligentan i znaš kako da iskoristiš svoju lepotu. Osećam se dobro i ugodno u svom telu, ali ne zbog toga što sam lepa. Poznajem mnoge lepe ljude i njihovi životi su jednostavno tako užasni. Jako se nelagodno osećaju sami sa sobom. Srećna sam što sam voljena. Imam divnu porodicu.”
Prvo dete sam rodila sa 40, drugo sa 45, i nikada ne bih volela da ponovo imam 20 godina.
Za mene, starenje znači – postati boljom!
U mladosti imate beuatie di diable (đavolsku lepotu) kako kažu Francuzi, lepotu koju ne shvatate, koju niste spoznali. Ali, kad je tebi 50, unutar tebe se rađa lepota druge vrste, lepota koja ti daje snagu.
Ta snaga nije vezana za spoljašnu lepotu…>>
