Svetska nedelja dojenja
U više od 170 zemalja sveta se od 1. do 7. avgusta obeležava Svetska nedelja dojenja, kako bi se povećalo znanje i svest o značaju i prednostima dojenja i obezbedila podrška dojenju.
I u epidemijama i svim prirodnim katastrofama to je najvažniji prirodni resurs za ishranu novorođenčadi i odojčadi.
Naime, Svetska alijansa za podršku dojenju inicirala je ovu kampanju kako bi se intenzivirale aktivnosti na zaštiti, promociji i podršci dojenju, a svake godine pažnja je usmerena na različite teme od značaja za dojenje. Dojenje predstavlja najjednostavniji, najzdraviji i najekonomičniji način da se obezbedi zadovoljenje potreba novorođenčeta za pravilnom ishranom.
Svetska nedelja dojenja
Majčino mleko je potreba svakog novorođenčeta, odojčeta i deteta do navršene druge godine života.
Dojenje je zdravo za dete
Sastav i količina majčinog mleka prilagođeni su uzrastu deteta i njegovim potrebama.
Osim što zadovoljava potrebu za hranom, dete sisanjem ostvaruje povezanost sa majkom i zadovoljava potrebu za bliskošću, stimuliše razvoj svih svojih čula, postiže bolji psihomotorni razvoj i razvoj inteligencije.
Usled prisustva zaštitnih faktora u majčinom mleku, dojena deca ređe oboljevaju od infekcija disajnih puteva i ušiju, digestivnog trakta i mokraćnih puteva a zbog dobre iskoristivosti gvožđa ređe pate od malokrvnosti.
Majčino mleko omogužava tolerantniji odnos prema prema stranim belančevinama što umanjuje pojavu alergije i ekcema kod Vašeg deteta.
Deca hranjena na majčinoj dojci imaju daleko manje problema sa nepravilnim rastom zuba i vilice.
Dojena deca imaju skladniji psihički, emocionalni i intelektualni razvoj.
Dojenje je ključni faktor preživljavanja, zdravlja i blagostanja odojčadi i majki i predstavlja vitalni deo održivog razvoja i značajnu komponentu globalne akcije okončanja poremećaja uhranjenosti.
Osim toga, majčino mleko je prirodna, obnovljiva hrana koja štiti životnu sredinu, proizvedena i isporučena bez zagađenja, pakovanja i otpada.
Dojenje doprinosi smanjenu emisije ugljen-dioksida. Sa druge strane, proizvodnja i potrošnja adaptiranih mlečnih formula ima negativan uticaj na životnu sredinu odnosno doprinosi iscrpljivanju prirodnih resursa, degradaciji životne sredine i emisiji gasova staklene bašte.
#svetskanedeljadojenja
