Sveta prepodobnomučenica Paraskeva obeležava se 26.07. po julijanskom kalendaru, ili 08.08. po gregorijanskom
Ova prepodobnomučenica Paraskeva življaše u vreme cara Antonina. Ona se rodi u Rimu od hrišćanskih roditelja Agatona i Politeje koji revnosno držahu zapovesti Gospodnje. Pošto behu bezdetni oni se neprestano moljahu Gospodu da im da jedno dete. A Gospod koji tvori volju onih koji Ga se boje darova im žensko čedo, kome oni na svetom krštenju dadoše ime Paraskeva, pošto se rodi u petak. Od malena posvećena Bogu, Paraskeva bi od majke svoje naučena hrišćanskoj veri i odgajena u njoj. A kada se nauči knjizi, sveta Paraskeva stalno čitaše Sveto Pismo. Baveći se pak mnogo u crkvi, ona se odavaše svetoj molitvi.
Sveti velikomučenik Pantelejmon
Kada svetoj Paraskevi umreše roditelji, ona sve svoje imanje razdade siromasima, pa se zamonaši. Kao monahinja ona još sa većim žarom revnosti propovedaše veru u Hrista, jedinog istinitog Boga, i mnoge neznabošce privede Gospodu Hristu, iako u to vreme Hristova vera beše krvavo gonjena od rimskih vlasti. Neki zlobni Jevreji optužiše svetu Paraskevu caru Antoninu zbog propovedanja zabranjene vere, govoreći: jedna žena po imenu Paraskeva propoveda Isusa, sina Marijina, koga pretci naši raspeše.
Sveta prepodobnomučenica Paraskeva
Čuvši to, car naredi da Paraskevu dovedu pred njega. Posmatrajući je, car bi poražen i oduševljen njenom mudrošću i lepotom. I reče joj: devojko, ako pristaneš na moj predlog i prineseš žrtvu bogovima, postaćeš naslednica mnogih darova i dobara; ako pak ne pristaneš, znaj, predaću te na mnoge muke. – Na to svetiteljka neustrašive duše odgovori caru: Ne bilo toga da se ikada odreknem Hrista Boga moga! Jer, kao što kaže prorok Jeremija, bogovi koji ne stvoriše nebo i zemlju, istrebiće se sa zemlje.
Zapalivši se jarošću, car naredi da se usija gvozdeni šlem i metne na glavu svetiteljki. To bi učinjeno, no svetiteljka ostade nepovređena, jer je sačuva božanska rosa. Zbog ovog čuda mnogi neznabošci tog časa poverovaše u Hrista.
Zatim naredi car da se veliki kazan napuni zejtinom i smolom, pa da to provri na jakoj vatri. Kada to bi urađeno, car baci svetiteljku u taj kazan. Svetiteljka stajaše usred kazana nepovređena. Gledajući je tako nepovređenu, car joj reče: Paraskevo, poprskaj me tim zejtinom i smolom, da vidim da li peku. – Svetiteljka zahvati rukom zejtina i smole i baci caru u lice, i ovaj odmah oslepe.
Sveta prepodobnomučenica Paraskeva
Oslepevši, car stade gromko zapomagati: Smiluj se na mene, sluškinjo Boga istinoga, pa ću i ja poverovati u Boga koga ti propovedaš. – Sveta mučenica se pomoli Bogu i povrati vid caru. Stoga poverova u Hrista car i svi telohranitelji njegovi, i primiše sveto krštenje u ime Svete Trojice.
Izišavši iz Rima, sveta Paraskeva prohođaše gradove i sela propovedajući Evanđelje Gospoda Hrista. Tako dođe u jedan grad u kome beše knez neki Asklipije. Izvedena pred njega, ona prizva ime Gospoda Hrista, prekrsti se i izjavi da je hrišćanka, i objavi da je Hristos Bog neba i zemlje. Kada to ču, knez Asklipije se smuti, pa je posla k jednoj strašnoj zmiji koja življaše izvan grada u pećini, kojoj obično bacahu osuđene na smrt da ih pojede.
Kada sveta mučenica dođe tamo, zmija je ugleda, pa strahovito zašišta, i otvorivši usta ispusti mnogo dima. A svetiteljka približivši se zmiji reče: “Dođe, o zveri, gnev Božji na tebe!” I dunuvši na zmiju ona je zakrsti. Jeknuvši strahovito, zmija puče na dva dela, i crče. Videvši ovo čudo, knez i svi što behu s njim poverovaše u Hrista.
Otputovavši odatle, svetiteljka dođe u drugi neki grad, u kome knezovaše neki knez Tarasije. Kada ovaj doznade za svetiteljku, izvede je preda se na sud. I upita je o veri. Ona izjavi da je hrišćanka i da je Hristos istiniti Bog. Knez je zbog toga baci u jedan kotao pun zejtina, smole i olova, pa naredi te zapališe vatru ispod kotla.
No anđeo Gospodnji siđe i rashladi kotao i sve u njemu, te tako mučenica Hristova ostade nepovređena. I na mnoge druge muke stavi je ovaj bezdušni tiranin, ali ne mogade pokolebati čvrstu veru njenu. Stoga joj naposletku odseče česnu glavu njenu, i pobedonosna duša blažene odlete u večne obitelji nebeske.
