Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom
Redovni sam univerzitetski profesor predmeta Genetika i osećam naučnu i etičku dužnost prema osobama koje imaju Down-ov sindrom da ih podržim i objasnim šta je ovaj sindrom.
Down Syndrome International (DSI) je službeno određen 22. marta 2006. godine kao Svetski dan osoba sa Down-ovim sindromom (WDSD). Navedeni datum je izabran kako bi označio jedinstvenost Down-ova sindroma koji umesto dva hromozoma ima tri, jedan je višak (trisomija) na 21. hromozomu.
Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom
Svetskim danom sindroma Down (WDSD) prvi put je obilježen u Singapuru 2006. godine, a mnoge međunarodne organizacije širom sveta pridružile su se ovoj proslavi kroz razne događaje i aktivnosti, tako da se današnji datum obeležava u celom svetu.
Downov sindrom je genetski poremećaj nastaje u trenutku začeća.
Uzrok Downova sindroma otkrio je 1959. godine francuski genetičar Jerome Lejeune. Na 21. paru hromosoma otkrio je još jedan hromosom viška, umesto 2, tu su se nalazila 3 hromosoma, a u celoj ćeliji umjesto 46, ukupno 47 hromosoma.
Takav poremećaj nalazi se kod svakog čoveka sa Downovim sindromom.
“Nije ga moguće izmeniti, niti lečiti”.
Sindrom je naziv za skup zajedničkih znakova i karakteristika, a ime Down poteče od imena engleskog lečnika Johna Langdon-a Down-a koji je 1866. prvi opisao sindrom na svom detetu, gotovo 100 godina pre nego što je pronađen uzrok poremećaju.
Ljudi sa Downovim sindromom imaju određeni stupanj poremećaja u razvoju (mentalni hendikep).
Stupanj poremećaja varira od osobe do osobe i nemoguće je odmah posle porođaja ustanoviti koji će stupanj poremećaja dete imati.
Zašto obeležavamo Svetski dan sindroma Down?
Obeležavanjem Svetskog dana sindroma Down želimo upoznati svet sa ovim poremećajem i pri tomu potaknuti ljude za veće poštovanje prava ljudi sa Downovim sindromom. Većim razumevanjem i poboljšanjem njihovog položaja u društvu možemo poboljšati kvalitet života osoba sa sindromom Down.
Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom
Učestalost
Prosečno se jedno od 1: 700 novorođene dece rađa sa Down-ovim sindromom. Taj poremećaj sprečava normalan telesni i mentalni razvoj deteta. Down sindrom smatra se jednim od najčešćih genetsk obolenja pri kojem postoji višak jednog ili dela jednog hromosoma što uzrokuje različite probleme u psihofizičkom razvoju djeteta.
Na tu učestalost utiče starost majke, tako da se kod žena starijih iznad 40 godina ta frekvencija povećava se na 1: 45 živorođene dece.
Naučno je dokazano da postoji preko pedeset karakterističnih obiležja, Down-ovog sindroma. Njihov intenzitet se razlikuje od osobe do osobe.
Zdravstvene teškoće koje imaju osobe sa Downovim sindromom vrlo su varijabilne. 30-60 % osoba ima srčane greške, 20 % osoba ima endokrinološke probleme (najčešće poremećaji u radu štitne žlezde). Osim toga, deca sa Down-ovim sindromom mogu imati poremećaje: neurološke, hematološke, lokomotornog sustava, gastroinstestinalnog sustava, bolesti oka, bolesti usne šupljine itd.
Svetski dan osoba sa Daunovim sindromom
Bez obzira koliki je postotak oboljenja ili poremećaja prisutno, ova deca i mladi trebaju imati posebnu pažnju, tokom odrastanja različite medicinske i rehabilitacijske postupke, te posebne metode učenja. Ovaj poremećaj je vrlo kompleksan i zahteva veliku angažiranost cele porodice oboljelog deteta.
Karakteristike dece sa Down-ovim sindromom
Topli, dobrodušni, vedri, veseli, komuniciraju sa svojom životnom sredinom, verno kopiraju ponašanja svoje sredine gde odrastaju, mogu biti kreativni, u fazi detinjstva im je potrebna porodica, a zatim ih je potrebno osamostaliti za samostalan život. Celi život im je potrebna tuđa njega i pomoć.
Primenom prenatalne dijagnostike učestalost Down-ova sindroma kod novorođenčadi značajno je smanjen.
Pokažimo podršku i družimo se sa decom koja imaju Down sindrom ili bilo koju drugo obolenje.
Humanost i plemenitost na prvom mestu, da bi imali karakteristike pravog čoveka.
Jelena Bošković
