Velika sreda…

Dan izdaje.

Juda izdaje Hrista. Prodaje Hrista za trideset srebrnjaka. Mrzimo Judu. Kakva je to nakaza mogla da izda nešto najbolje i najlepše iz ljudskog roda! A Isus je nabolje i najlepše iz ljudskog roda zbog toga što je u jednome i Bog i čovek. Bogočovek.

Juda je izdao i Boga i čoveka.
Kakva užasna izdaja!

Ali zašto mi postimo skoro svaku sredu u godini? Zbog Jude?
Ne, nego zbog nas. Da se opomenemo, da se pokajemo zbog naših izdaja.
Skoro svako od nas pamti kako ga je neko nekad izdao. Neko blizak – prijatelj, rođak. Oni koji nam nisu bliski i ne mogu da nas izdaju. Izdaje koje smo doživeli ostaju kao rane. Teško zaceljuju. Prijateljstva načeta izdajom teško se obnavljaju i posle pomirenja.
Poneko ima utisak da je izložen stalnim izdajama. Dođe mu ponekad da se uguši od samosažaljenja.

Velika sreda

A da li pamtimo ono kad smo mi izdali nekog? Da li smo uvek i svesni toga da smo nekog izdali? A Hrista? Da li smo i Hrista izdali. Njega izdajemo svakom našom izdajom.

“Gospode, kada te videsmo gladna, i nahranismo? Ili žedna, i napojismo?
Kad li te videsmo stranca, i primismo? Ili naga, i odenusmo?
Kad li te videsmo bolesna ili u tamnici, i dođosmo ti?” pitaćemo Hrista.
A on nam odgovara.
“Zaista vam kažem: kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste”.

Tako je i sa izdajom. Izdajom poverenja bližnjih ili poverenja nekog “od najmanje braće” koji su nam ukazali poverenje izdajemo i Hrista. Prodajom prijatelja zbog “toga što se moralo”, “zbog viših ciljeva”, ili “što je tako bilo pametnije”. Nađu se uvek razlozi i opravdanja.
Ali izdaja je izdaja. Mala ili velika, ali izdaja. A svaka izdaja je kidanje ili ugrožavanje povezanosti u Bogu.
E, zbog toga postimo svake srede. Da ne zaboravimo. I da se setimo da možemo i da treba da se pokajemo.

I ne treba zaboraviti kao dramatično upozorenje baš svima i svakome od nas, pa i celom narodu, ovu priču Svetog Nikolaja Srpskog: “Čuveni slikar Leonardo da Vinči godinama je radio znamenitu “Tajnu večeru”. Tražio je lica koja bi mu mogla poslužiti za model Hrista i za likove apostola. Tako je za lik Hristov našao jednog mladog čoveka, čije je lice sijalo lepotom, dostojanstvom i nevinošću. Posle je postepeno nalazio izrazite primerke za svakog pojedinca. Ali za Judu se dugo mučio da nađe među ljudima podesno lice. Šetajući u gomili naroda, najzad on ugleda jednog čoveka, odvratna izgleda, surova pogleda i u svemu ružna i odbojna. Prava maska svih poroka. On ga pozove u svoj atelje i kaže mu zašto ga je pozvao. Čovek se zagleda u već naslikani lik Hristov, i dugo je netremice gledao, dok mu suze ne potekoše iz očiju. Začuđeni slikar upita ga, zašto plače, a on odgovori:

  • Kako ne bih plakao? Pre pet godina ja sam ti poslužio za lik Hristov, a sad hoćeš da ti poslužim za lik Judin”.

Tekst je preuzet sa FB stranice Nenad Ilić

Similar Posts