Veliki je Rade Šerbedžija
Pre neki dan u Rajićevoj, tržnom centru, šeta Rade Šerbedžija, sam, sa štapom, nešto kupuje, vozi se onim pokretnim stepenicama, gore, dole, gore, dole, nešto traži
Niko mu ne prilazi, a većina ga i ne primećuje
Zastao sam sa strane, i posmatram ga, desetak minuta
Toliko veliko poštovanje osećam prema njemu, da mu samo diskretno klimam glavom, na šta on uzvraća
Hiljadu razloga da mu čovek priđe, ne samo filmovi, ne samo pesme, ne samo život koji je proživeo, i trag koji je ostavio, beskrajan
Niko mu ne prilazi
Veliki je Rade
Ljudi zagledani u svoje telefone, mladi brzim korakom prolaze, devojke u nekom svom filmu, lepotice našeg vremena ni ne znaju ko im je u blizini, niti ih zanima
Koliko veliki umetnik, a i muškarac, koji je obeležio naše prostore
Pojavom, harizmom, glasom
Koji je u sebi objedinio mnoga prostranstva
I čiji fenomen traje gotovo pola veka
Šeta Šerbedžija, nastavlja nešto da traži, sam, nigde kamermani, nigde pratnja, nigde niko oko njega, a ja posmatram da li će neko da mu priđe, bar da ga primeti
Niko, nijedan jedini čovek
Osim par starijih, koji pogledaju u njegovom pravcu, i to je to
U istom tom tržnom centru sam video kako bukvalno mladi trče oko Bake praseta, i još nekih youtub zvezdi
Kao da su ne znam ko, i žali bože sekundu bačenog vremena na njih
I duša me boli
Veliki je Rade
Nastavljam da gledam Šerbedžiju, koji se vrti na nekoliko metara od mene
Verovatno tražeći nešto da kupi
Prolaze mi glavom njegovi filmovi, pesme, predstave, knjige
Toliko toga
I ništa
Odlazi Šerbedžija svojim putem, lagano, korak po korak, iz tržnog centra, na štapu, ka parkingu
A za njim kao da iz naših života odlazi sve ono što su generacije volele
A Šerbedžija predstavljao
Baka prase je važan, i ostali narcisiodni nesrećnici, u kojima vidiš nenormalnu potrebu da se dopadnu
Tačnije ne vidiš ništa, sa čim bi kao čovek mogao da se poistovetiš
Sve je manje ljudi nalik Radetu Šerbedžiji, a nekada ih je bilo toliko
Svaki grad ih je imao
Dolaze neka nova deca, koja drugačije pričaju, koja se drugačije ponašaju, banalna, bahata, isprazna
Kilometrima daleko od svega toga što Rade predstavlja
Svojom pojavom, glasom
Umetnik, u prostoru i vremenu
Mi smo bar imali Šerbedžiju u našim životima, i mnoge nalik njemu
Prepoznali smo ih na vreme, rasli uz njih, i preuzeli bar delić od njihove magije
A šta će oni značiti nekoj novoj deci, koja to ne osećaju
Kojima to ne znači ništa
I koji će u njemu videti samo nekog tamo čiču sa štapom
Kada bi samo znali šta taj čiča sve može i sada u sedamdesetim
Bar bi stali sa strane, zagledali se u njega
I pokazali poštovanje, a ne da ga zaobilaze kao nekog tamo matorca
Čekaju Baku praseta, i ostale
Oni su njihovi heroji
Na putu, za nigde
A ja ću nastaviti da se družim sa Radetom, pomalo ljut na sebe što mu nisam pružio ruku, i rekao hvala za sve, što je uradio
I radi
I njemu, i mnogim drugima nalik njemu
Stefan Simić
Hvala sajtu: stefansimic.net
