Veliki ponedeljak
Poslednja sedmica Spasiteljevog života na zemlji naziva se strasna ili stradalna sedmica. Crkvenoslovenska reč strast, u sebi sadrži nekoliko značenja: stradanje, trpljenje, bol…
Svaki od dana stradalne nedelje nazvan je velikim i svetim zbog velikih i spasonosnih događaja iz Spasiteljevog života, i svaki je posvećen određenim molitvenim spomenimâ.
Veliki petak
Počevši od Velikog ponedeljka Crkva proslavlja časna stradanja Gospoda Isusa Hrista. Crkva na bogosluženjima Velikog ponedeljka spominje bogomudrog Josifa, koji je praobraz Hrista.
Josif ljubljeni sin patrijarha Jakova, iz zavisti beše prodat od strane svoje braće po telu u Egipat. Isus Hristos ljubljeni Sin Oca nebeskog, bio je predan i osuđen na smrt zbog mržnje i zavisti Judejaca, Svojih saplemenika. Josif je prodat u Egipat i zaključan u tamnicu, osuđen na smrt Sin Božiji silazi u grob. Promislom Božijim, Josif je oslobođen tamnice gospodario Egiptom, Isus Hristos Vaskrsnuvši iz mrtvih dobija vlast nad celim svetom.
Podsećajući nas na stradanja Hristova Crkva na Veliki ponedeljak budi u nama sećanja na neplodnu smokvu, koja se po zapovesti Hristovoj na ovaj dan osušila. Jutrom vraćajući se iz Vitanije u Jerusalim, Hristos je ogladneo, prišao je smokvi koja je bila pokrivena lišćem ali nije imala roda, Hristos je rekao: „Da nikada od tebe ne bude roda do veka. I odmah usahnu smokva“. Ovoj smokvi je slična svaka duša koja nema duhovnih plodova.
Na jutrenju Velikog ponedeljka Crkva blagovesti o usahloj smokvi. Na Liturgiji Crkva proročkim rečima blagovesti o krstonosnom putu njegovih sledbenika do onog vremena, kada će se javiti znak Sina Čovečijeg na nebesima i ugledaće Sina Čovečijeg kako dolazi na nebeskim oblacima sa silom i slavom velikom