Na današnji dan 09.01.

Na današnji dan 09.01.1890. godine rođen je Karel Čapek, jedan od najznačajnijih čeških književnika.

Njegovo prvo veliko delo bila je drama „Rosumovi univerzalni roboti“ objavljena 1921. godine u kojoj se prvi put u književosti, ali i uopšte pojavljuje reč „robot“.

U ovoj priči pratimo pobunu robota i nestanak ljudske vrste. „Rosumovi univerzalni roboti“ ili skraćeno „RUR“ su 1922. godine prevedni na engleski jezik. Iste godine pojavili su se na tržištu Velike Britanije, a godinu dana kasnije i na tržištu Amerike. Drama je vrlo brzo doživela veliko interesovanje, pa je prevedena na čak 30 svetskih jezika.

Na današnji dan 09.01.

Tokom 30-ih godina fokusirao se na teme brutalnog nacionalsocijalizma i fašističke diktature. Već do polovine 30-ih godina XX veka postao je jedan od najpoznatijih antifašista u Čehoslovačkoj. Zbog ovoga, nacisti su ga proglasili ”Državnim neprijateljem br. 2”.

Godine 1938., kada je već svima postalo jasno da zapadni saveznici, Francuska i Velika Britanija neće prihvatiti predratne sporazume i da neće braniti Čehoslovačku od nacista, Čapeku je ponuđeno da pobegne u Englesku. On je tu ponudu odbio ne želeći da napušta svoju zemlju.

Umro je od upale pluća 25. decembra 1938. godine.

ROBOT

Robot je mašina koju je napravio čovek da bi radila ono što je naučena. Postoje intiligentni roboti koji mogu da prate dešavanja u svojoj okolini i da na osnovu njih rade baš ono što su programirani da treba.

Da bi bio sposoban da radi složene poslove robot treba da ima veštačku pamet (kao što je mozak kod ljudi i životinja), čula kojima registruje dešavanja u okolini (kao što je čulo sluha ili vida životinja), delove koji se pokreću i pokreću alate i samog robota (kao što su ruke i noge kod životinja) i izvor energije koji napaja sve ove delove.

Roboti su danas još uvek elektromehanički – mehaničke delove od metala i plastike pokreću električni delovi, a mozak robota je mali kompjuter koji je i sam električni sklop. Danas se pojavljuju i nanoroboti koji su mikroskopske mašine za koje ne možemo reći da su mehaničke jer deluju na molekularnom nivou. U budućnosti će roboti možda biti od krvi i mesa kao mi, iako ih nije stvorila priroda već čovek da ispunjavaju određene zadatke.

Prvi roboti su napravljeni sedamdesetih godina XX veka, bili su prosti i bila im je potrebna asistencija čoveka u radu zato što nisu imali veštačka čula. Veštačka čula robota zovu se senzori.

Osamdesetih godina XX veka pojavila se druga generacija robota koja je imala senzore i kompjutersku intiligenciju, a danas su roboti u svojoj trećoj fazi razvoja, mnogo napredniji i složeniji nego što su bili na početku razvoja ove grane tehnike.

Veliki san čoveka je da napravi robota koji će po izgledu i načinu rada sličiti čoveku – androida. Kreacija savršenog robota, koji izgleda kao čovek (android) ili je čak složeniji i moćniji od čoveka (kiborg), je jedna od čestih tema naučne fantastike.

Robot (od češkog i slovačkog – rob, robota, u bukvalnom smislu rad) je elektro-mehanička jedinica koja je u stanju da autonomno, po nekom programu, ili pod kontrolom čoveka izvodi određene zadatke. Roboti se koriste za izvođenje zadataka opasnih, teških ili napornih za ljude. Na primer sakupljanje nuklearnog otpada

Na današnji dan 1856. godine rođen je Stevan Stojanović Mokranjac (09. januar 1856 – 28. septembar 1914). Ovaj kompozitor smatra se klasikom srpske muzike i najznačajnijim muzičkim stvaraocem u srpskom romantizmu.

Similar Posts