Što se astronomije tiče nema nikakvog razloga da novu godinu slavimo prvog januara jer se u svemiru, a i ovde na Zemlji, tog dana ništa naročito ne dešava.
Proslava Nove godine je, dakle, čisto ljudska pojava. Sa nadom da će naredni period života biti bolji, lakši i lepši, ljudi su od pamtiveka dočekivali narednu godinu prinoseći žrtve bogovima i priređujući gozbe.
Danas se žrtve ne prinose, osim što 31. ostajemo na poslu do 17:00 i duže jer je poslodavac tako odlučio. Gozbe se priređuju uveliko u vidu dočeka.
Istorijsko je pitanje, međutim, kada počinje nova godina. Ima logike da to bude na dan zimske kratkodnevnice jer posle toga obdanica postaje sve duža, a noć sve kraća. Tako su radili Heleni i Stari Sloveni.
Ali Vavilonci i, u početku, Rimljani, su novu godinu slavili negde oko prolećne ravnodnevnice što isto tako nije loše rešenje, jer je to doba kada priroda počinje da se budi, a dani postaju duži od noći. Asirci su opet smatrali da se godine menjaju u septembru, onda kada prođe jesenja ravnodnevnica.
Pitanje kada počinje sledeća godina zapravo ni danas nije rešeno u globalu. Jevreji je slave 6. septembra, Kinezi negde krajem januara ili početkom februara (u svakom slučaju slave je dve nedelje). Pravoslavci se drže starog kalendara pa Novu godinu dočekuju 14. januara tvrdeći da je to 1. januar.
Zašto je doček nove godine 31. decembra?
