Zašto verujem u Boga posle teških životnih iskušenja
1) Verujem u Boga zato što ne postoji ni jedan logičniji odgovor na postojanje sveta oko mene.
2) Verujem zato što svet nije mogao da nastane slučajno, nego poredak u prirodi ukazuje na postojanje Stvoritelja.
3) Verujem zato što, bez obzira na šumu religija, postoji savest preko koje nas Bog tihim glasom poziva da mu verujemo i da živimo po njegovim zapovestima, i što je Bog ostavio Sveto Pismo kao Njegovu poruku nama.
4) Verujem zato što nas patnje upozoravaju na postojanje zla i na posledice života bez Božjeg vođstva i zaštite.
5) Verujem zato što je Bog prorekao toliko detalja o Spasitelju koji će doći i svi su se ispunili, čime nam je pokazao da On vlada i drži sve u svojim rukama.
Zašto verujem u Boga
6) Verujem zato što je Isus Hristos svojim vaskrsenjem praktično dokazao da može da vaskrsne i nas koji mu verujemo, i što je ostavio mnogo svedoka za to.
7) Verujem zato što Bog ima rešenje za čovekov najveći i najbolniji problem: smrt.
8) Verujem zato što nas Bog nije ostavio da lutamo u okultizmu, spiritizmu i misticizmu, nego imamo jasna upozorenja i snagu da se odupremo prevarama.
9) Verujem jer nam je Bog ostavio slobodnu volju da ga izaberemo ili odbacimo, a ne prisiljava nas stalnim reinkarnacijama da budemo spaseni.
10) Verujem zato što ljudima ne upravljaju nebeska tela, nego nam je Bog, koji je stvorio nebeska tela, dao slobodnu volju.
Zašto verujem u Boga
11) Verujem zato što moja sudbina nije zacrtana i određena, nego nas je Bog stvorio kao slobodna bića koja biraju svoju sudbinu.
12) Verujem zato što iako osećamo dejstvo sila zla oko nas, i dalje smo pod Božjom zaštitom.
13) Verujem zato što nismo deo eksperimenta vanzemaljaca čije bi poreklo bez Boga bilo neobjašnjivo, nego nam je Bog otkrio da smo izolovani od drugih stvorenih svetova zbog pobune protiv dobra.
14) Verujem zato što postoje savršeni zvuci i harmonije koji oplemenjuju celo naše biće.
15) Verujem zato što nam je Bog pokazao kako da u ovim uslovima života sačuvamo zdravlje koliko je to moguće, čime nam je na još jedan način pokazao da brine o nama.
16) Verujem zato što smo upozoreni da sve što je dobro treba koristiti umereno, a ono što je zlo treba odbaciti.
17) Verujem zato što je Biblija savršeno napisana knjiga, i njene poruke su toliko višeslojne i duboke da nam je potrebno da je detaljno i studiozno proučavamo svakog dana.
18) Verujem zato što nam je Bog otkrio plan koji je napravio da nas spase.
19) Verujem zato što će Isus Hristos doći drugi put da vaskrsne i preobrazi pravedne, i da izvrši presudu nad bezbožnima.
Zašto verujem u Boga
20) Verujem zato što je Božji zakon savršen, nepromenljiv, i živeti po njemu donosi blagoslov, svetost i odmor.
Zato verujem da Bog postoji, imam poverenje u Boga i želim da mu budem veran.
Božja svetost je u kontaktu sa ljudima oduvek izazivala burne reakcije u smislu naše nedostojnosti, prljavštine i grešnosti. To nije strah od sudije, nego strah od Božje dobrote i čistote. Isaija je u Božjem prisustvu zavapio: “Jaoh meni, pogiboh, jer sam čovek nečistih usana, i živim usred naroda nečistih usana, jer cara Gospoda nad vojskama videh svojim očima.”
Isaija 6.5 Reakcija proroka Avakuma bila je slična: “…i utroba se moja uskoleba, usne mi uzdrhtaše na glas, u kosti mi uđe trulež, i ustresoh se na mestu svom…” Avakum 3.16
Slično su reagovali i Hristovi učenici. Prvo su se bojali strašne oluje u koju su upali, a kada su videli kako je Hristos za tren utišao oluju: “Uplašiše se vrlo, i govorahu jedan drugome: -Ko je ovaj dakle da ga i vetar i more slušaju?” Marko 4.41 Petar je pred Hristom uzviknuo: “Iziđi od mene Gospode! Ja sam čovek grešan (Luka 5.8). Ljudi nikad ne bi izmislili ovakvog Boga.
Vera u Božje postojanje je samo prvi korak u životu svakog čoveka. Kada prihvatimo činjenicu da smo stvorena bića, i da imamo svog Stvoritelja, onda smo postavili zdrav temelj koji će da drži celo naše biće. Međutim, mnogi ljudi shvate da Bog postoji, i onda stanu. Sledeći korak je teže prihvatljiv za stvorenja. Ako smo stvoreni, to znači da postoji biće koje je moćnije, pametnije, bolje, superiornije u svemu što je dobro, koje bolje od nas zna šta je dobro a šta loše, a to naš ponos ne želi da prihvati. Čovek bi radije bio “sam svoj bog”. Ali i takav život donosi samo nemir, strah i grižu savesti, a završava se tragično – smrću.
Kada shvatimo da to što verujemo samo sebi donosi fatalnu životnu grešku, onda smo spremni da pitamo: -Dobro Bože, šta mi Ti savetuješ, kako da živim, koji su principi ispravni? Kada u Svetom Pismu nađemo odgovor, često se oduševimo koliko je sve to logično i tačno, koliko se uklapa u sliku sveta oko nas.
Ali ponovo se u nama budi duboko usađeni bunt protiv Boga, koji je pokrenuo Sotona u ljudima pre skoro 6000 godina. “Zar ćeš da se odrekneš ovoga što si toliko voleo? Zar ne vidiš da te religija sputava i sprečava da uživaš u životu?” Ovaj glas je mnoge vernike vratio na put neznaboštva ili lažne religioznosti koja toleriše greh. Ljudi jednostavno potraže crkvu koja neće da ukorava njihove grehe i žive u ubeđenju da je sve u redu, da će Bog da prihvati njihovu “veru”.
Međutim, Bog je postavio visoki ideal: “Budite sveti kao što sam ja svet;” i “Budite savršeni kao što je savršen Otac vaš nebeski.” I opet, malodušni ljudi suočeni sa neostvarivim ciljem odustaju, i vraćaju se u ponor iz kojeg su bili izvađeni. Kada su apostoli čuli da Isus Hristos poziva ljude da budu savršeni, reagovali su potpuno prirodno: “Ko se dakle može spasti?” Kada Isus priča o ogromnoj Božjoj milosti i praštanju, izgleda nam da je nemoguće da ne budemo spaseni. Ali kada Isus priča o Božjoj pravednosti, o životu bez greha i o savršenom karakteru, izgleda nam da je taj ideal nemoguće ostvariti. I zaista je tako, jer nijedan čovek ne može sam da ostvari svoje spasenje.
Zašto verujem u Boga
Ipak, Bog nam nije zadao cilj koji je neostvariv. Bog nam je zadao cilj koji MI ne možemo da ostvarimo, ali “ima li nešto teško Gospodu?” Zar je Bogu, koji je ni iz čega stvorio svet koji vidimo, teško da nas ponovo stvori savršene? Sigurno da nije! “A Isus pogledavši na njih reče im: -Ljudima je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće.” Matej 19.25,26
Ali ponovo se budi ljudsko nepoverenje: “Zašto Bože to ne učiniš odmah?” Kada bi do Boga stajalo da nas stvori savršene, On bi to rešio “u trenuću oka” (1.Korinćanima 15.52). Ali i Adam i Eva su stvoreni savršeno, pa su ipak suprotno logici postali neposlušni Bogu. Bog i nas može da stvori savršene, ali Bog neće da nam oduzme slobodnu volju. Ako želimo da grešimo, ako želimo da činimo zlo, ako želimo da se ponašamo nerazumno i nemudro, mi smo i dalje slobodna bića, i mi to i dalje možemo bez obzira što smo pre toga bili savršeni.
A Bog ne želi da mi manipulišemo sa tako ozbiljnim stvarima. Potrebno je da u nama sazri odluka da verujemo u Boga, da verujemo Bogu i da budemo verni Bogu. Potrebno je da kroz ovaj život potpuno shvatimo besmisao života bez Boga, i s druge strane lepotu života sa Bogom, pa da nepokolebljivo čvrsto odlučimo da živimo večno sa Bogom po Božjim savršenim principima.
Zato:
1) molimo se Bogu, kaži mu svoje probleme i potrebe, i zahvali mu na svemu što si do sada dobio;
2) stalno proučavajmo Sveto Pismo, to je duhovna hrana koju nam je Bog ostavio;
3) kažimo drugima ono što znamo o Bogu, pomozimo im da i oni dobiju blagoslove koje smo mi dobili.
Jelena Bošković
