Biti devojčica ne znači biti samo lepa
Smatrate li da Biti devojčica ne znači biti samo lepa?
Da li devojčice nose samo roze haljinice? Moraju li da paze da se haljinice ne uprljaju? Da li uvek moraju da budu lepe i pristojne zato što su devojčice, urednih frizura i čistih noktiju?
Nažalost i danas su devojčice izložene socijalnom pritisku i odagajaju ih prema stereotipima. Da li to mora da bude tako?
Podela na muške i ženske poslove nastala je u davnoj istoriji, kada su žene bile u kući i brinule o deci i domu, dok su se muškarci bavili privređivanjem. Ova tradicija sačuvala se do današnjih dana, iako su se okolnosti promenile.
Biti devojčica ne znači biti samo lepa
U našem društvu i dalje postoji duboko ukorenjeno mišljenje da su određeni poslovi isključivo ženski: kozmetičarka, vaspitačica u obdaništu, profesorka, medicinska sestra, negovateljica, prodavačica, kafe-kuvarica, čistačica u firmi, tetkica – čistačica u školi… Da li se neko seća da je u njegovoj školi postojao tetak koji je čisto?
Na drugoj strani, teško je da će iko zamisliti ženu kao – kamiondžiju, tenkistu, građevinskog radnika, inženjera, hirurga, ali i čistača ulica. Čak ne postoje nazivi zanimanja u ženskom rodu! Jedino mi pada na pamet zajednički imenitelj KATICA!
Pazite šta govorite svojim ćerkama, rođakama, unukama, učenicama… Možda im namećete svoju volju i usmeravate ih pogrešno. Posmatrajte ih u igri, otkrijte njihova interesovanja. Možda ih baš zanima to šta tata radi, možda vole matematiku, prirodu, tehnologiju…
Šta bi bilo sa Jelisavetom Načić, Isidorom Sekulić, Milevom Marić… da su im roditelji sugerisali da su njihova interesovanja muškobanjasta?
