Emocije su naši prijatelji, one nam govore ko smo, šta nam smeta, šta nije u redu, gde grešimo…
A grešimo kada ih ne prepoznajemo, kada ih utapamo i ubijamo često lekovima za smirenje, prejedanjem i na mnoge druge načine.
Upravljanje emocijama počinje slušanjem sebe, osluškivanjem, detektovanjem sopstvenih TELESNIH signala, jer emocija se javlja u telu, negde je osećamo, nešto osećamo, prijatno, neprijatno, uzbuđeno, melanholično….
Tako je i sa složenim emocijama
(zavist, poniženje, ponos, nesigurnost, odbačenost, anksioznost, neadekvatnost, radoznalost, smirenost, optimističnost, samopouzdano, usamljenost, praznina, mržnja, povređenost, uvređenost, ljubomora, krivica sramota, osećaj voljenosti, poštovanja, inspirisanosti, nadahnutosti, uostalom uđite i na fejsbukovu opciju za osećanja, koja stoji uz neki status kada objavljujete pa ćete videti raspon veliki)
ne samo osnovnim (bes, tuga, strah, radost, iznenađenje i gađenje).
Svaka emocija može da nam služi na korist ako nas vodi do sebe, i na štetu ako služi da nas udaljava od sebe, ako je premeštamo na druge probleme, ne na one čiji su njen izvor.
ZAVIST na primer, je emocija koju svi imamo, sve ove emocije svi imamo, bez obzira koliko godina imamo, kog smo pola, statusa, obrazovanje… Ne postoji osoba koja neće osetiti zavist, bar na trenutak i ne treba osećati krivicu zbog emocija koje osetimo, zbog postupaka i ponašanja odgovorno je osećati kajanja i ispraviti ponašanje.
Kada ogovaramo drugog, imamo potrebu da ga spuštamo, kada u sebi pomislimo kako je neko takav i takav, kako je ovo ili ono…
Emocije su naši prijatelji
Možemo se zapitati otkud nam ta emocija?
Šta taj neko ima što ja želim?
Da li ja želim bogatstvo, dobre cipele, silikone, dobar auto, putovanja, na primer, najčešći vid zavisti viđamo u ovom sektoru ljudskog života?
Ako je odgovor “DA”, to nije loše, naše želje nisu loše same po sebi, one pozivaju na našu dalju odluku. Hoću li da radim i sebi obezbedim to i to?
A onda se javi drugi osećaj zavisti:
“Pa lako je njemu, njemu je otac, žena bogata itd…”
Jel to fer? Nije! Jel život fer? Nije.
Ostaje pitanje jel mogu nešto da uradim, hoću li svoju energiju, vreme i novac da investiram u ostvarenje te želje i tog nečeg što drugi ima?
Da li mi je i koliko to VAŽNO?
Ako je mnogo, zdrav izlaz bi bila odluka da posvećeno radimo na ostvarenju želja.
Ako je odgovor: “Važno mi je, ali mi je važnije vreme za odmor, porodica itd…”
Onda će se naša zavist smanjivati prema drugim ljudima, jer je sada NAŠA odluka da nemamo to što oni imaju, a ne osećaj nemoći, besa i ne fer života jer oni imaju.
Ako je odgovor: “NE, nije mi uopšte bitno”, oslušnite sebe još malo… Malo bolje… Ne lažite sebe, jer već ste se iznervirali povodom nečega, to je znak da vam je stalo…
Znak da nazivate stvari pravim imenima i da ne lažete sebe.
Poziv da mirne savesti pomislite: “Ja zavidim toj ženi na bogatom mužu, ili tom čoveku na firmi njegovog oca (ili na pametnoj ideji, na intelektu, obrazovanju, zdravlju itd)”.
I vidite kako se osećate kada ovo pomislite ili izgovorite….
Verovatno smirenije, samopouzdanije, jer, iako zvuči ta rečenica nezrelo, ona je istina u tom trenutku, a istina uvek smiruje…
Telo je mirno, emocija je izvršila svoju misiju…
Tekst preuzet sa FB stranice Moj psiholog – Sunčica Jovanović
