Empatija
Psihoanalitičar Kohut je rekao da čovek ne može psihički opstati u okruženju u kom nema empatije…
Poslednjih 10ak dana na odmoru, od kada su nam prvi dan ukrali ranac na plaži sa telefonima glavni utisak mi je imanje i nemanje empatije. Osim što smo odmor proveli offline (o tome u nekoj sledećoj objavi) i što sam pozajmljivala telefon da fotografišem sve ono što bih, gorak ukus je ostavljao momenat taj da ljude koji kradu od drugih ljudi baš nije briga za te iste ljude, za njihova osećanja…
Samo ih je briga za sebe…
Lepa reč i gvozdena vrata otvara
Gorak ukus su mi ostavljali fleševi svih kriminalnih emisija po televiziji koje sam gledala, svi iskazi nekih lopova koji su se ponosili svojim poduhvatima i jeza koliko gotovo nikada nemaju empatije za bol koji nanose tim ljudima od kojih kradu…
To u njihovim doživljajima najčešće ne postoji, ti ljudi od kojih kradu ne postoje, samo oni što ih jure i nanose im štetu, policija i drugi zatvorenici ili bande…
Empatija
Uz tu jezu su mi svi prelepi pejzaži mora blinkali pred očima.
Sa druge strane, balans su pravili svi gosti hotela, čak i policija, koja je imala empatije za to što nam se desilo, danima su lepo razgovarali sa nama, zbližavali smo se, imali su svi obzira…
Učimo i učite svoju decu empatiji, tome da se stave u cipele druge osobe, da razumeju, da se izvine, da poprave svoje ponašanje prema nekome…
naročito svest o mogućnosti popravke sebe i drugih, o vrednosti u tome kada se pogreši da isto može i da se reparira, da odnosi mogu da se repariraju…
Učite ih i da druge boli isto kao njima što bi se desilo…
Učimo ih tako da budu ljudi, ono najvažnije što imaju i što ih čini ljudima, bez empatije to nije moguće.
Tekst i fotografija preuzeti sa FB stranice Sunčica Jovanović
Sunčica Jovanović – Master psiholog, sertifikovani psihoterapeut i životni trener O.L.I. psihodinamske integrativne psihoterapije.
