LEPA REČ I GVOZDENA VRATA OTVARA
Nekada je lepa reč i gvozdena vrata otvarala, a sada je toliko retka, da je umesto pravila postala izuzetak.
U ciničnom, pa i surovom, svetu nadmetanja i potrebe da brinemo samo o sebi, ljubaznost i dobrota izgubili su vrednost. Trend izvitoperenosti ide dalje, kada se prisetimo da mnoge prijatne ljude gledamo ispod oka, pitajući se da li je s njima sve u redu.
Slika sadašnjice je takva da su mnogi skloni da grubost i sebičnost poistovete sa uspehom, dok se osobe koje krase “prevaziđene” osobine kao što su ljubaznost, velikodušnost, dobronamernost, solidarnost i altruizam smatraju slabim, naivnim, neambicioznim. Dok psiholozi ističu da su upravo te crte u ovim kriznim vremenima – nasušna potreba, svedoci smo da u životu neretko bolje prolaze beskrupulozne, bezosećajne i egoistične osobe. Njih poštujemo ili ih se plašimo, a prema onim drugim smo krajnje nepoverljivi i pitamo se šta se krije iza njihove ljubaznosti – da li samo žele da ostvare neki interes ili su prosto ranjive.
Lepa reč i gvozdena vrata otvara
Sociolog kulture Ratko Božović objašnjava da je ljubaznost kulturološko pitanje, ali i stvar harmonije sa sobom i drugima, koju smo intenzivno počeli da narušavamo u vreme tranzicije.
Da bismo se potvrdili kao građani, počeli smo da pravimo distancu u odnosu na komšije i okolinu, poništavajući sve osobine koje se vezuju za selo. Tako smo se odrekli i lepih, toplih reči, ogradili se od ljubaznosti koja podrazumeva empatiju, kako bismo kao bajagi postali velegrađani. A, zapravo smo se pretvorili u malograđane – objašnjava Božović, napominjući da je, ako je za utehu, briga za druge i potreba za solidarnošću u selu ostala na snazi.
On podseća da je ljubaznost sposobnost da se primeti onaj drugi i da se ponaša u skladu sa moralnom inteligencijom, koja se prevodi izrekom – “Ne čini drugima ono što ne bi želeo da oni čine tebi”.
Sve je to složeno pitanje, u kojem su prisutni naš egocentrizam, egoizam, naše ja pa ja… Zato je ljubaznost postala izuzetak ili čuđenje u stilu: “Ju, šta mu bi da je tako prijatan?”. U silnom ubrzanju, dogodilo se ono što je Zoran Rankić objasnio aforizmom “Doviđenja, kako ste”. Dakle, umesto da kažemo – “Dobar dan, kako ste?”, pa tek onda otpozdravimo, mi idemo dalje, a pitanje o zdravlju ostaje kao puka forma i ljuštura iza koje nema želje da stvarno saznamo kako je naš komšija ili poznanik – kaže sociolog kulture, objašnjavajući da se ljubazne osobe često smatraju čudima prirode, zbog čega se ta osobina ne nalazi na sunčanoj obali.
Lepa reč i gvozdena vrata otvara
Postoji mišljenje da je ova karakterna crta samo drugo ime nemoći i slabosti, ali francuski psihijatar i psihoterapeut Frederik Fanže tvrdi da je ona, naprotiv, dokaz unutrašnje snage i sposobnosti da se otvorimo prema drugima.
Zaista nije potrebno mnogo da se uspostavi kontakt, a možda i upozna druga osoba. Dovoljno je samo malo ljubaznosti – osmeh u prolazu, jednostavan gest otvaranja vrata nepoznatoj osobi ili pružanje oslonca starijem čoveku dok prelazi ulicu. Ne zaboravite, ona razoružava strah i nepoverenje.
Ne možete osobu koja je, ko zna iz kog razloga, uvek depresivna i mračna, naterati da bude ljubazna. Ona će tako biti u disharmoniji sa sobom – objašnjava Božović.
Odgovor na pitanje zašto bi nam bilo lakše i lepše da se ne opiremo ljubaznosti i pokažemo više dobre volje prema drugima, nudi francuski filozof Mišel Lakroa.
Lepa reč i gvozdena vrata otvara
U modernom društvu u kojem se ceni individualizam, a dominira nadmetanje i zakon jačeg, većini se čini da ljubaznost nije najprikladnije sredstvo za preživljavanje. Ali, bez nje nema budućnosti. Naša sreća je neraskidivo povezana sa radošću onih koji nas okružuju, dok nas ljubaznost povezuje sa onima koji su izvan našeg porodičnog i interesnog kruga. Bez nje život bi, jednostavno, bio nepodnošljiv.
Tuđe nepoštovanje, prezir i agresivnost nas iscrpljuju i zbog njih patimo, dok ljubaznost u nama budi zadovoljstvo i pruža nam utehu u teškim vremenima. Pritom, ova vrlina ništa ne košta, ne oduzima mnogo vremena i energije, a lako se i prenosi – tvrdi Lakroa i naglašava da je ljubaznost zapravo najbolji antidepresiv.
RETKA VRLINA
Italijanski psiholog Pjero Ferući ističe da je ljubaznost retka ljudska vrlina koja u sebi najčešće krije još sedam pozitivnih osobina. Čovek postaje ljubazan ako, vremenom, stekne ili razvije sledeće crte:
Empatiju – Kada na nečije agresivne napade ne odgovorite sličnim stavovima, već pokušate da tu osobu razumete, to je znak da ste ljubazna osoba, sposobna za empatiju.
Skromnost – Umesto da se pred prijateljima na sva zvona hvalite svojim najnovijim uspesima, budite skromni i spremni da saslušate drugog.
Strpljenje – Uspostavljanje dobrih međuljudskih odnosa daleko je važnije od onih dva-tri minuta koliko možete uštedeti požurujući, na primer, osobe na šalteru ili kasi.
Velikodušnost – Suština je da budete zadovoljniji kada nekome nešto poklanjate, umesto što nešto posedujete.
Poštovanje – Ljubazni ljudi poštuju sagovornika, pažljivo ga slušaju i bez osude prihvataju njegovo mišljenje.
Lojalnost i zahvalnost – Kada je neko veran i zahvalan, dobro i ispunjeno se oseća.
KROZ DRUGE POMAŽEMO SEBI
Lepa reč i gvozdena vrata otvara
Rezultati najnovijih istraživanja otkrivaju da se ljubaznost zaista isplati i da ta vrlina pozitivno utiče na ljudsko zdravlje.
Pomažući drugima, pomažemo sebi – Vedra, druželjubiva deca koja su od samog početka školovanja spremna da pomognu drugovima, ne samo da su najomiljenija u društvu, već su kasnije i odlični đaci. Rezultati mnogobrojnih istraživanja pokazali su da volonterski i humanitarni rad čini ljude zadovoljnijim, srećnijim i jača njihovo samopouzdanje. Oni su tada, recimo, manje podložni depresiji i ređe obolevaju od Alchajmerove bolesti.
Praštanje je dobro za kardiovaskularni sistem – Nedavno je dokazano da nezadovoljstvo i ogorčenost zbog učinjene nepravde, negativno utiču na srčani ritam i podižu krvni pritisak, dok empatija i sposobnost praštanja smiruju.
Jelena Bošković
