Johan Sebastijan Bah (1685-1750)
Bah je jedan od najznačajnijih nemačkih kompozitora. Živeo je u vreme epohe BAROKA.
Jedan je od prvih značajnijih kompozitora za klavir. Imao je puno dece i želeo da sva njegova deca budu muzički obrazovana i da nauče da sviraju klavir. Zbog toga je napisao puno kompozicija za klavir – od onih lakih, za početnike, do onih jako teških, za koncertno izvođenje.
Johan Sebastijan Bah
Bah je za života bio poznatiji kao orguljaš. Smatran je najboljim orguljašem svog vremena.
Orgulje – instrument sa dirkama i metalnim cevima kroz koje prolazi vazduh. Radi se o najvećem i najsloženijem instrumentu sa 2-7 klavijatura za ruke, jednom klavijaturom za noge i puno dugmića za razna podešavanja.
Bahovo stvaralaštvo je ogromno. Veliki je broj kompozicija koje su dostigle nivo najznačajnijih u raznim oblastima: „Umetnost fuge”, „Dobro temperovani klavir”, „Muzička žrtva”, 6 brandenbruških koncerata, Pasija po Jovanu, Pasija po Mateju, Božićni oratorijum, Tokata i fuga u d-mollu, Goldberg varijacije.
Nakon Bahove smrti, svet je potpuno zaboravio na njega, sve do 19. veka i pojave jednog drugog nemačkog kompozitora, Feliksa Mendelsona (1809-1847).
Mendelson je jednog dana, vraćajući se kući, slučajno svratio u mesaru da kupi meso za ručak. Mesar je za zavijanje mesa upotrebio ispisan notni papir. Kada je stigao kući, Mendelsona je zanimalo šta piše na tom papiru. Razmotao je meso i seo za klavir. Sve vreme dok je svirao pokušavao je da prepozna delo koje svira, ali mu to nije polazilo za rukom. Ono što ga je zbunilo još više je što se radilo o izuzetno kvalitetnom delu i nije mogao da veruje da ga do tog trenutka nije čuo.
Nakon raznih neuspelih pokušaja da ustanovi čije je delo u koje je bilo umotano meso, vratio se u onu istu mesaru i pitao mesara odakle mu papir u koje uvija meso. Ovaj mu je odgovorio da kada je kupio tu kuću, na tavanu je pronašao hrpu notnog papira i da bi uštedeo, zamotavao je meso u taj papir. Mendelson je tada pitao da pogleda koliko još papira na tavanu ima, a kada je video gomile i gomile notnog papira, zamolio je mesara da mu proda sav papir. Naravno, mesar je pristao.
Mendelsonu su trebale 3 godine da sredi sve. Nekim kompozicijama su falili delovi, nekima je bio izmešan redosled strana, a imao je problema i da sazna ko je autor tih neverovatnih dela, jer tokom prve polovine 19.veka niko nije čuo za Johana Sebastijana Baha.
Kada je, nakon 3 godine, sve završio, odabrao je nekoliko kompozicija koje su po njegovom mišljenju bile najbolje i priredio koncert bahovih kompozicija. Tada se Bah ponovo vratio u muziku i tu je ostao do današnjeg dana.
