BALET
Balet (ballet) je muzičko-scensko delo u kome se dramska radnja izvodi igrom (bez teksta i pevanja). Naziv je nastao od italijanske reči ballare (igrati). Pored igre značajni elementi baleta su pantomima (pokreti tela) i mimika (izrazi lica).
Pojavio se u Francuskoj kao sastavni deo opere tokom XVII i XVIII veka, a tek u XIX veku postaje sastalno muzičko delo. U početku su francuski kompozitori i igrači bili oni koji su doprineli razvoju baleta, ali kasnije vođstvo preuzimaju Rusi i na tom mestu ostaju do današnjeg dana.
Igra na prstima (koja je prva asocijacija na balet) uvedena je u balet tek početkom XX veka i to je uradila američka balerina Isidora Dankan. Ovakvu igru omogućava specijalna obuća, baletanke (baletske patike) koje na vrhovima prstiju imaju ojačanje.
Kako se prave baletanke?
Baletski igrači moraju redovno da održavaju kondiciju i gipkost, poput gimnastičara ili klizača umetničkog klizanja. Zbog toga je njihov profesionalni, igrački staž kraći u odnosu na druga zanimanja, pa već na polovini svoje karijere prestaju sa igranjem i prelaze u baletske pedagoge, koreografe…
Najznačajniji baletski igrači svih vremena su: Ana Pavlova, Maja Plisecka, Margot Fontejn i Rudolf Nurejev, Isidora Dankan, Mihail Baršnjikov.
A kod nas: Dušanka Sifnios, Lidija Pilipenko, Milorad Mišković, Ašhen Ataljanc, Konstantin Kostjukov i Duška Dragičević.
Osoba koja osmišljava baletsku igru je koreograf. Koreografija nije unapred određena za svaki balet, već se ona svaki put iznova osmišljava kada god se taj balet priprema.
Kostimi su jako bitni i moraju da se uklope u dramsku radnju, ali moraju i tehnički da budu osmišljeni da igračima ne bi smetali prilikom igre. Zbog toga najčešći deo kostima su helanke, koje omogućavaju nesmetanu igru. Kod žena je česta bela boja kostima.
Pored kostima, bitna je i šminka, koja mora da bude izuzetno jaka da bi publika uočila izraze lica (mimiku) i razumela trenutno dešavanje na sceni.
Najznačajniji kompozitori baleta su: Petar Iljič Čajkovski-“Labudovo jezero“, “Uspavana lepotica“, „Krcko Oraščić“; Leo Delib – “Kopelija“; Adolf Adam – “Žizela“; Sergej Prokofjev – “Romeo i Julija“; Igor Stravinski – “Petruška“; Stevan Hristić – “Ohridska legenda“.
Pored klasičnog baleta, razvio se i moderni balet: Mikis Teodorakis – „Grk Zorba”; Vojislav Kostić – „Ko to tamo peva”
