Kako je biti frilens mama – deset godina kasnije
Frilens mama
Sve češće se govori o frilensingu kod nas, sve je više ljudi koji se izjašnjavaju kao frilenseri, postoje i sajtovi koji se bave samo ovim temama, organizuju se druženja, kako na svetskom nivou, tako i u našem okruženju. Bilo je i vreme. Sve nas je sve više, jer se sve(t) menja, a i mi sa njim. Drago mi je, ja sam mama frilenserka i to već deset godina. Pre toga sam bila samo frilenserka.
Kada sam počela da radim kao frilenserka, bilo mi je teško da objasnim ljudima oko sebe čime se bavim, na koji način radim, kako zarađujem za život. A njima je bilo još teže to da shvate.
Tada nisam imala svoju porodicu ni decu. Radila sam danonoćno, zarađivala sam veoma dobro za tadašnje prilike, nisam se (mnogo) žalila, neprestano sam učila i istrajala sam u tome da opstanem i da uvek imam posao. Ali nisam išla u kancelariju, nisam odlazila u firmu, nisam imala fiksnu platu, nije mi tekao staž, nisam odsustvovala od kuće u tolikoj meri da bi okolina mogla da razume da sam zaposlena, nisam imala kolege sa kojima bih u pauzama pila kafu. Nisam.
Imala sam vreme koje sam sama organizovala, mogućnost da radim kada mi prija, kada imam inspiraciju, koliko želim i koliko moram. A morala sam mnogo da radim, mnogostruko više od ostalih, jer nisam imala „sigurnu“ platu.
Morala sam da naučim da posao pronađem, organizujem, vodim, radim, naplatim, promovišem i unapredim. Radila sam sa najrazličitijim ljudima i zanimanjima – sa menadžerima, direktorima, preduzetnicima, lekarima, poljoprivrednicima, malim i velikim, stranim i domaćim kompanijama i pojedincima. Sa mnogim običnim i neobičnim ljudima sa ove i one strane sveta. Uvek je bilo izazova, teškoća, novih iskustava i zabave.
Došla su deca – jedno pa nepune dve godine kasnije, drugo. I nastao je haos…>>
