Najpre, sam čin vezivanja označava čvrstu vezu između majke i dece.
Zatim predstavlja mir, slogu i poštovanje svih članova porodice, kao i međusobno pomaganje i oslanjanje jednih na druge u dobru i u zlu.
Sam čin vezivanja ne znači nadmoć ili vladavinu već mu smisao treba potražiti u davno izgubljenoj reči “vrv”, od koje potiče reč vrvca ili vrpca.
Tokom trudnoće dete je vezano za majku pupčanom vrpcom.
Čvrsta unutarmaterična veza plod-posteljica-majka nastavlja se nakon rođenja vezom majke i deteta preko dojke. Taj prisan dodir za dete znači mnogo više od ishrane. Ono je tada mirno, zadovoljno, u bliskom dodiru s majkom, koja ga hrani, tepa mu, smeši se i mazi ga.
Povezanost majke i deteta vremenom se povećava. Njihova međusobna emotivna veza dnevno jača, pa dete s majkom počinje da predstavlja malu zajednicu.
Iz iskustva svi znamo kakva je veza majke sa decom, pogotovo kad su deca mala.
Majčin dodir i reč imaju blagotvorno dejstvo kada nas nešto boli, kada smo tužni. Duboko u sebi nosimo tu povezanost od rođenja, najpre sa svojom majkom, a onda je prenosimo na sopstvenu decu. Majka je nezamenljiva osoba u životima svih nas. Koliko puta su nam njene reči učinile manje bolnim rane dok smo bili mali?
Dodir po kosi i držanje za ruku je čarolija koju samo majka može da pruži detetu.
Glas majke deluje kao sedativ na dete. Pored zagrljaja i samog fizičkog kontakta koji majka ostvari sa detetoom, najjače umirujuće dejstvo ima majčin glas.
Pogled pun ljubavi i razumevanja…
Osmeh, koji zrači i otvara detetu vrata cele vasione…
Sve to čini neraskidive veze između majke i deteta koje se na materice simbolično označavaju.
Đurđa Kadijević
