Na današnji dan 27.01.
U tri sata popodne 27. januara 1945. godine 60. armija Prvog ukrajinskog fronta stigla je pred kapije Aušvica, 11 dana nakon što su ga Nemci napustili.
Za njom su stigle 322. streljačka i 100. pešadijska divizija Crvene armije.
U logor je prvi ušao major Anatolij Šapiro, ukrajinski Jevrejin.
Na današnji dan 27.01.
Vojnici su zatekli 350.000 odbačenih muških odela i blizu 900.000 ženskih haljina, kraj piramide naočara i zubnih proteza, skupa sa 7 tona ljudske kose.
Sedam hiljada živih zatvorenika ih je dočekalo. I 600 leševa.
Preko milion logoraša nestalo je u gasnim komorama.
Georgi Jelisavetskij, pukovnik Crvene armije koji je prvi ušao u barake sa preživelim logorašima, posle rata je svedočio kako im se glasno, ushićen, obratio na engleskom rečima:
– Drugovi, slobodni ste!
Niko mu nije odgovorio.
Samo su stajali i gledali u pod.
Onda im se obratio na poljskom.
Pa na ukrajinskom.
Potom na ruskom.
Na kraju na nemačkom.
Niko ni reč nije progovorio niti ga pogledao.
Čekali su mirno red za smrt.
Potom im se obratio na jidišu:
– Ja sam pukovnik Crvene armije i Jevrejin. Stigli smo. Nacista više nema, slobodni ste.
Jedan po jedan logoraši su padali ničice i ljubili mu noge.
– Taj duboki stid, između njih i mene, to pamtim, stid njih što su preživeli i mene što sam došao prekasno.
Bajer, farmaceutska kompanija poznata po aspirinu, za 170 rajhsmaraka po glavi kupovala je logorašice iz Aušvica, na kojima je kasnije isprobavala nove lekove.
– Posle Aušvica, ljudsko postojanje više nije isto. Posle Aušvica, nikad više ništa neće biti isto.
Eli Vizel
